Pluton
Pluton, donedavno deveta planeta u Sunčevom sistemu, a sada takozvana patuljasta planeta, se mitološki dovodi u vezu sa rimskim bogom podzemlja. Grci ga prepoznaju kao sina titana Kronosa, te Zevsovog i Posejdonovog brata, i daju mu ime Had. Tako on postaje svemoćni vladar pozemnog sveta, zadužen za najstrašnije dubine zemlje gde nikad nije prodrla sunčeva svetlost. Zajedno sa svojom ženom Persefonom upravljao je bogovima podzemnog sveta i dušama mrtvih.
Pluton, odnosno Had je često prikazivan kao nešto tmurniji Zevs, raščupane kose. Nije imao običaj da napušta svoje mračno sedište, i nije se mešao u zemaljske stvari budući da je znao da će pre ili kasnije svako doći u njegovo zastrašujuće carstvo. Bilo da ovu planetu posmatramo kroz simbol dvozubih vila, ili kombinaciju slova “P” i “L”, utisak koji astrološki simbol ostavlja na posmatrača je istovetan: u materijalnom svetu Duša je nosilac Duha.
I upravo se takve osobine pripisuju ovoj planeti za koju se i dalje smatra da ima magijsku moć. On je kombinacija ogromne energije koja ima potencijal kako za veliku moć, ali i veliku destrukciju. Često se kaže da je upravo Pluton viša oktava Marsa, pa ne čudi što se smatra vladarem terorista, kriminalaca, magova, kao i svih opasnih ljudi. Pluton su i svi ratovi, kataklizme, katastrofe, ali i sva mračna, tamna mesta, groblja, tuneli, podrumi. Na psihološkom nivou se dovodi u vezu sa onim najmračnijim porivima u čoveku, daje moć regeneracije, sposobnost da se poput Feniksa dignemo iz pepela, a isto tako predstavlja i seksualnu energiju, ljubomoru, opsednutost nečim.
Pluton vlada horoskopskim znakom Škorpije, njegova boja je tamno crvena (bordo) a vlada svim biljkama od kojih se spravljaju eliksiri koji povećavaju energiju pa i otrovnicama. Pripada mu poludragi kamen crni oniks, krvavi kamen kao i takozvano vulkansko staklo opsidijan. Kada je reč o životinjskom svetu, Pluton vlada gušterima, svim reptilima i otrovnim životinjama, kao i svim onim vrstama koje možemo naći u jamama i jazbinama.
Arhanđeo smrti, poznatiji kao Azrael ili “onaj kojem Bog pomaže” se dovodi u vezu kako sa Plutonom, tako i sa transformacijom, regeneracijom, ponovnim rođenjem, kao i svim radikalnim promenama. Azrael je jedini anđeo koji nema auru, već ima izraženu unutrašnju svetlost. Iako se za njega vezuje smrt, on istovremeno svojom staloženošću nudi zaštitu i smirenost u svim teškim i nepodnošljivim situacijama.