Ždral, ili kako Kinezi vole da kažu – kralj svih ptica, je jedan od najpozitivnijih simbola koje svako od nas može imati u svom domu. Značenja koja mu se pripisuju su dugovečnost, besmrtnost, večna mladost i berićetan život. Drugim rečima, Kinezi smatraju da je ždral u direktnoj vezi sa uspehom i napretkom, pa ne čudi što je upravo ova prelepa ptica ponela laskavu titulu “nebeskog stvorenja”, koju doduše deli zajedno sa podjednako moćnim zmajevima i feniksom.

Verujemo da je svima dobro poznata legenda koja kaže da hiljadu papirnih ždralova donosi sreću. Ali, verovatno je još interesantnije verovanje da se taoistički sveštenici posle smrti pretvaraju u ždralove, te da upravo ove dugonoge ptice na svojim leđima nose duše pokojnika na nebo. U kineskoj mitologiji nailazimo na čak četiri ždrala: crnog, belog, žutog i plavog. Crni ždral se smatra najdugovečnijim, i za njega se vezuje snaga i izdržljivost. U belom ždralu dobijamo sliku novog početka, nevinosti i čistote. Žuti ždralovi su simboli veselja i slobode, dok plavi reprezentuju čast i dostojanstvo.

Dakle, osim sreće i dugovečnosti, ždralovima se može pripisati i sledeća simbolika: pravednost, smirenost, marljivost, mudrost, vernost, duboka zahvalnost, lepota ali i ljubav. Kako je istovremeno reč i o ptici selici koja je obdarena izuzetnom izdržljivošću – talisman ždrala se u Kini oduvek koristio i za zaštitu putnika od prevelikog zamora. Slika ždrala među oblacima označava uspon u društvu, dok motiv ždrala među borovima simbolizuje prilagodljivost i sticanje ugleda, odnosno moći. Ako se granama bora doda par belih ždralova sa crvenom krestom na glavi – dobija se još jedan moćan simbol koji štiti porodicu, to jest odžava porodične odnose nenarušenim.

Zanimljivo je dodati da je ždral usko povezan ne samo sa vazduhom, već i zemljom i vodom. Zapravo, za ovu pticu možemo reći da se podjednako dobro snalazi u svim okolnostima (i na svakoj teritoriji) pa ne čudi što su česte slike gde ždral jednom nogom gazi vodu, drugom stoji na obali, dok su istovremeno krila već raširena i spremna za let. Ovo je jasna slika raznolikosti i odlične moći prilagođavanja koju čovek može da iskoristi i usvoji kako bi olakšao svoju svakodnevnicu. Takođe, čini se da je ždral ptica koja odlično balansira između samoće i života u grupi. On nas istovremeno ohrabruje da poštujemo svoju privatnost, ali i da u periodu svojevoljne izolacije promislimo o svim onim ljudima do kojih nam je istinski stalo.

Kraba je još jedan u nizu kineskih simbola koji su direktno povezani sa srećnim i harmoničnim životom. Naime, muški deo populacije u Kini krabu smatra izuzetno moćnim talismanom koji ne samo da ima sposobnost privlačenja i slanja dobrih vibracija, već konstantnim nošenjem (najčešće oko vrata) jača potenciju i muškost. Ovakva simbolika ne treba da nas čudi, s obzirom na činjenicu da su krabe oduvek važile za plodna stvorenja. Samim tim, usko su povezane sa čovekovom težnjom za velikim i zdravim potomstvom, odnosno proširenjem porodice.

Zanimljivo je da reč “kraba” i reč “harmonija” na kineskom zvuče isto – izgovaraju se xie. I zaista, nije li ovaj mali ljuskar poznat upravo po svom pomalo čudnom hodu koji nikada ne uključuje nagle pokrete unapred, već izgleda kao da radije tapka u mestu? Zapravo, krabin hod možemo nazvati i blagim teturanjem, ona kao da harmonično stepuje levo-desno i ne mari mnogo za dešavanja oko sebe sve dok je u potpunom skladu sa prirodom. Upravo u ovakvom njenom ponašanju dobijamo jasnu poruku koja glasi: nisu sve staze utabane, niti su svi putevi uvek označeni i jasno vidljivi, neke moramo pronaći i mi sami! Kinezi su, izgleda, odlično upoznati sa ovakvim sistemom funkcionisanja, a simbol krabe im samo pomaže da se podsete koliko su mir i dobra koncentracija važni na putu do uspeha.

A uspeh je, verovali ili ne, u kineskoj tradiciji takođe usko povezan sa simbolom krabe! Ovo se posebno odnosilo na uspeh pri polaganju takozvanog “carskog ispita” gde su se birali najbolji kadrovi za službu u državnoj upravi. Kineska reč za oklop krabe se može prevesti i kao “prvi”, pa se odavde vidi jasna simbolika najveće moguće ocene koju je neko mogao da dobije na polaganju ispita. Naravno, ukoliko je imao podršku krabe! Kao što vidite, imati njenu zaštitu znači uvek biti u prednosti, bilo da se radi o biznisu, novcu, ili socijalnom statusu.

Za kraj dodajmo i to da je kraba jedan od najjačih lunarnih simbola, pa samim spada u dobre emitere Jin energije. Ovde nema ofanzive, već se u cilju preživljavanja koriste sva moguća čula. Naglasak je dakle na emocijama, poverenju, zaštiti i regeneraciji. Zbog svog oklopa (koji su u stanju da promene i više od deset puta u prvoj godini života!) krabe se takođe smatraju znakom transformacije i velike zaštite.

Leptir se na našim prostorima povezuje sa lepotom i nežnošću, dok u Kini on predstavlja jedan od najjačih simbola ljubavi. Posebno one mladalačke, nevine i nesputane. Sam pogled na ovog veselog insekta je dovoljan da shvatimo pozadinu ove asocijacije: njegov let sa cveta na cvet je jasan prikaz veza koje čovek svakodnevno ostvaruje sa svojom okolinom. Međutim, Kinezi u leptiru vide ne samo sliku čovekovog socijalnog života, već i sliku najskrivenije čovekove težnje koja glasi – ostati večno mlad, makar u srcu!

Jedna od najlepših ali i najtužnijih kineskih ljubavnih legendi vezana je upravo za leptira. Radnja ove legende je smeštena u doba dinastije Jin, kada ženama obrazovanje nije bilo dostupno, a glavna junakinja priče je talentovana mlada devojka koja odlazi na školovanje u veliki grad. Iako je bila prerušena u muškarca, to je nije sprečilo da se ubrzo po dolasku u školu zaljubi u mladića sa kojim je delila školsku klupu, a pogađate – i mladić se ludo zaljubio u svoju drugaricu! Ipak, kako retko ko ima razumevanja za mladalačku ljubav, devojka je protiv svoje volje, a na zahtev svoga oca morala da pristane na ugovoreni brak. Mladić koga je upoznala u školi i kome je istinski pripadalo njeno srce se od silnog razočarenja i prevelike tuge za svojom voljenom ubrzo razboleo i umro, a devojka je na dan udaje posetila njegov grob i gorko zaplakala. Tada je, kaže legenda, iz groba izleteo leptir, a istog trena se i sama devojka pretvorila leptira. Zajedno su odleteli u susret dugi koja se ukazala na nebu, i od tada su nerazdvojni u svom slobodnom letu.

Upravo u legendi Zaljubljenih Leptira vidimo neraskidivu i često nevidljivu vezu koja (ukoliko je reč o pravoj ljubavi) mora postojati između dvoje ljudi. U Kini su sve romantične duše jako dobro upoznate sa tom činjenicom, pa je zato simbol dva leptira ono što se najčešće poklanja parovima koji tek stupaju u neku romantičnu vezu. Ponavljamo, akcenat je na mladalačkoj ljubavi, na romantičnim odnosima sa puno zabave, na intenzivnim kontaktima, druženju, upoznavanju. Neki bi ove odnose nazvali neobaveznim, neozbiljnim i prolaznim vezama, ali mi ćemo ih radije nazvati – veze koje se odnose na period pre formiranja porodice.

Feng Šui savet je da se ovaj simbol postavi kraj kreveta u spavaćoj sobi kako bi se podstakle neke nove veze, a one već postojeće ojačale. Leptiri u domu imaju još i sposobnost da ispune naše snove, donesu radost i harmoniju, ali i da poboljšaju naš seksualni život. U njemu vidimo akciju emotivne prirode, pa je sasvim logično što je direktno povezan sa Jang principom. Drugim rečima, upravo leptiri imaju sposobnost da emituju Jang energiju i da nas na taj način podsećaju da ljubav, baš kao u legendi, ne mari za teškoće već na kraju pronađe svoj put, i konačno – odnosi pobedu.

Evo jednog kineskog simbola koji je usko povezan sa srećom u ljubavi – takozvani simbol Dvostruke Sreće! Kako i sam naziv kaže, ovo je jedan od onih znakova koji će vam pomoći da u svoj život privučete srećne okolnosti koje su u direktnoj vezi sa emocijama, pa ne čudi što se u Kini upravo darovi sa ovim simbolom najčešće poklanjaju mladim bračnim parovima. Naime, smatra se da se unošenjem ovog simbola u kuću pojačava sreća i harmonija u odnosima kako parova, tako i njihovih porodica.

Kao i kod ostalih kineskih simbola, i iza simbola Dvostruke Sreće stoji jedna zanimljiva legenda koja je usko povezana sa dobročinstvom. Ona nas vraća u period vladavine Tang dinastije, a glavni junak priče je mladi student koji se iz svog malog mesta zaputio u glavni grad u nadi da će položiti završni ispit sa najvišim rezultatom i time obezbediti ugledan posao sudskog službenika. Njegov zadatak nije bio nimalo lak, jer je morao ispravno odgovoriti na pitanje koje bi mu postavio car lično! Međutim, na putu do glavnog grada, mladiću je iznenada pozlilo i bio je primoran da zatraži pomoć travara kroz čije je selo upravo tada prolazio. Srećom, okolnosti su mu išle na ruku, travar ne samo da je izvrsno radio svoj posao, već je imao i lepu kćer koja se brinula o mladiću. Nije teško pogoditi nastavak priče: mladić se toliko zaljubio u travarevu kći da je odlučio da je zaprosi pre nego što nastavi svoj put u glavni grad.

Devojka je, umesto pristanka, izrecitovala deo stiha koji je glasio: “Zelene krošnje prkose nebu i prolećnoj kiši, dok nebo ističe prolećno drveće u pomračini…” Njen uslov je glasio – udaće se za mladića ukoliko on uspe da pronađe stih koji savršeno odgovara njenoj polovini stiha. Mladić joj je odgovorio da je siguran da može pronaći podjednako lep stih, ali da ga ona mora sačekati da završi polaganje ispita. Tako je i bilo. Mladić je nastavio svoj put, stigao do glavnog grada, uspeo da položi državni ispit sa najvišom ocenom, a uz to uspeo da osvoji i naklonost svoga cara. Međutim, za dobijanje prestižnog posla postojao je još jedan uslov – mladić je morao da pronađe odgovarajući početak za stih koji je izrecitovao car, a koji je glasio: “Crveno cveće leluja po zemlji dok povetarac pokušava da ga ulovi, a zemlja se rumeni nakon poljupca.”

Bez mnogo razmišljanja, mladić je odgovorio stihom koji mu je devojka napisala a car je bio toliko zadovoljan odgovorom da je mladog čoveka odmah stavio u svoju službu. Ipak, mladić nije zaboravio na svoje obećanje, vratio se u selo, pronašao devojku i njenom stihu pridodao stih koji je čuo od cara. Devojka je bila oduševljena što je konačno našla čoveka svojih snova, te se mladi par ubrzo i venčao. Tokom ceremonije, mladić i devojka su na crvenom papiru ispisali dve kopije kineskog kaligrafskog znaka za sreću (xǐ) u želji da izraze svako svoju sreću zbog srećnih okolnosti koje su ih pratile na putu do venčanja. Tako je i nastao ovaj simbol sreće i uspeha u ljubavi (shuāngxǐ).

Složićete se da ova legenda zvuči kao najlepša ljubavna bajka. Ali, naše je da vas opomenemo da simbol Dvostruke Sreće koristite samo onda kada su vaše namere iskrene i časne, jer baš kao što je u ovoj legendi kruna ljubavi brak – tako i ovaj simbol pomaže onima koji su trenutno sami ali duboko u sebi priželjkuju ozbiljan ljubavni odnos. Dakle, naglasak je na ozbiljnosti veze, a ne samo kratkotrajnom odnosu. Znak se najčešće postavlja u jugozapadnom delu doma (dnevnoj ili spavaćoj sobi), može se takođe nositi kao talisman oko vrata, a ne preporučuje se sedeti, ležati ili hodati po njemu. Isprobajte moć ovog simbola – možda baš i vi, poput mladića iz priče, uskoro pronađete svoju srodnu dušu tamo gde je najmanje očekujete!

Drevni simbol Jina i Janga je verovatno najzastupljeniji i najpopularniji simbol u kineskoj kulturi. Ovaj svima dobro poznati simbol reprezent je filozofskog koncepta koji nas uči da u svim predmetima u svemiru postoje dve glavne, suprotstavljene ali ipak komplementarne sile koje pokreću svet. Kako je i najmanji detalj oko nas u konstantnom kretanju, tako i svaki od ova dva elementa (odnosno principa) sadrži element svog suparnika. Time dobijamo sliku dva izuzetno jaka simbola koja su neodvojiva, i što je još važnije – ne mogu postojati jedno bez drugog.

Koncept Jina i Janga predstavlja osnovu mnogih kineskih filozofskih škola, a posebno je vezana za taoizam. Središnji pojam taoizma čini Tao, koji se najčešće prevodi kao Put. Smatra se da je on nepromenljiv, te da od njega potiču nebo i zemlja kao dva pola. U njemu prepoznajemo muški princip, odnosno Jang kao svetlu stranu i aktivnost koja se vezuje za element vazduha i vatre, ali i ženski princip Jin, kao tamnu, pasivnu stranu koja se poistovećuje sa elementom vode i zemlje.

Simbolika se, naravno, ne završava samo sa pojmom aktivnosti i pasivnosti. Tako u Jangu prepoznajemo svetlost odnosno Sunce, dan, nebo, stremljenje u visine, jug, vatru, leto, toplotu, kreativnost, planine, vrućinu. Suprotne pojmove, odnosno Mesec, noć, zemlju, pad, sever, hladnoću, smirenost, doline, zimu – nalazimo na drugoj strani, odnosno u Jinu. Odavde nije teško izvući zaključak da je Jang u direktnoj vezi sa životom, dok Jin korespondira sa umiranjem.

Ovakvim izdvajanjem pojmova dobija se gruba slika važnosti Jin/Jang energije. Istina je, međutim, da se najbolji mogući prikaz ovog energetskog savršenstva krije u zori, odnosno ranom svitanju, gde priroda još uvek spava i uživa u svojoj pasivnosti dok istovremeno prvi zraci sunca stupaju na scenu pozivajući je da vreme za buđenje i akciju. Slično je i sa čovekom – svakom od nas je potreban odmor nakon napornog rada, a san i java su ništa drugo do dva lika u ogledalu.

U kineskoj kulturi simbol Jina i Janga možemo pronaći u različitim oblicima, mada je najčešće predstavljen u obliku kruga koji kriva linija deli na dva jednaka dela – crni i beli. Isti ovakav krug obavijen lotusovim cvetom je takođe jedan od popularnih simbola, s tim što je ovde naglasak na savršenstvu i čistoti koju lotus kao sveta biljka unosi u dve suprotstavljene energije. Lotus je za Kineze cvet koji je u direktnoj vezi sa Budom, ali i letom, inteligencijom i mudrošću.

 

 

 

 

Pored lotosa, simbol Jina i Janga možemo sresti i u oku (takozvano Jin Jang Oko), gde dobija značenje fokusiranosti i usredsređenosti na pomenute energije; ali i u srcu (Jin Jang Srce) gde nas podseća da je i ljubav jedna od najvažnijih sila koja pokreće svet, i da naša srca moraju uvek biti otvorena za nesmetano strujanje kosmičke energije.

Jedan od najlepših i svakako najpopularnijih simbola u Kineskoj kulturi je i simbol Dugovečnosti, poznatiji i kao simbol “sklupčanog čoveka” odnosno “čoveka koji čuči”. Iako se oni manje upućeni obično odlučuju da sebi priušte takozvane srećnije talismane, činjenica je da upravo simbol dugog života u sebi objedinjuje sva ova bogatstva. Tako u njemu pronalazimo zdravlje, srećne okolnosti, prosperitet, zaštitu, a što je najbitnije – neku vrstu garancije da ćemo stići da u svemu tome uživamo u poznijim godinama. Drugim rečima, upravo ovaj znak u sebi objedinjuje sve manje simbole koje Kinezi poistovećuju sa dugim životom.

Kineska reč za dugovečnost je Shou, a njeni verni pratioci su sreća (odnosno Fu) i prosperitet (poznatiji kao Lu). Upravo ove tri statue, odnosno figure (najčešće ljudskog oblika) su čest gost u kineskim domovima, a najistaknutija među njima je, pogađate, Shou! Prikazan je kao mudrac visokog čela koji u jednoj ruci drži plod breskve, dok u drugoj nosi štap sa zmajevom glavom o koji su prikačeni tikvica i zamotuljak. Sve ovo su takođe simboli dugovečnosti, posebno breskva koja za Kineze predstavlja besmrtnost: njen koren i stablo predstavljaju štit od demona i zlih duhova, njen cvet ima sposobnost da u čoveku probudi osećaj ljubavi i blaženstva, dok njen plod poseduje eliksir večnog života. Sličan nektar u sebi ima i plod tikvice, koja se osim dugovečnosti vezuje i za srećne okolnosti koje čovek njenom upotrebom može privući u svoj život.

Ovo su definitivno najmoćniji simboli dugovečnosti, ali se lista ipak tu ne završava! Njoj ćemo pridodati još i bambus, koji predstavlja najomiljenije drvo Kineza. Ne samo da bambus krasi njihove domove, već osigurava i dug i zdrav život svim članovima porodice. Smatraju ga snažnom i fleksibilnom biljkom koja delić svoje otpornosti i izdržljivosti može preneti i na čoveka. Bor je još jedno drvo koje je izuzetno cenjeno u kineskoj tradiciji. Imajući u vidu da bor ostaje prkosan i postojan čak i u najtežim vremenskim uslovima, ne čudi verovanje da je upravo njegovo stablo simbol istrajnosti i dugovečnosti.

Od drugih, životinjskih simbola izdvajamo jelena, koji se vezuje za uspeh, moć i slavu, pa iako više asocira na prosperitet i bogatstvo, ne možemo umanjiti činjenicu da je i jelen izuzetno izdržljiva životinja koja zbog svih navedenih osobina ima pravo da se nađe na listi simbola koji obezbeđuju dug život. Njemu pridodajemo i ždrala, odnosno ždralove kojih u kineskoj mitologiji (verovali ili ne) ima čak četiri: beli, žuti, plavi i crni! Među njima je najistaknutiji crni ždral za koga se smatra da živi i preko 500 godina! Simbolika ove ptice je sledeća: kada ždral leti u susret oblacima, simboliše dugovečnost, mudrost i plemenitost. Udružen sa stablom bora – simbol je odlučnosti, bogatstva i moći. Dva ždrala prikazana zajedno u letu – najmoćniji pokazatelj dugog života. Listu završavamo jednim malim, ali izuzetno živahnim insektom – cvrčkom, koji je u Kini simbol večne mladosti i veselja. Takođe, spada u grupu insekata sa najdužim životnim vekom, pa odatle i jasna veza između cvrčka i dugovečnosti.

 

Simbol pet blagoslova je jedan od najsrećnijih i najpopularnijih simbola u kineskoj tradiciji. Takozvana kineska knjiga istorije nas uči da postoji pet osnovnih blagoslova koje svako od nas može da primi za života, a to su: dobro zdravlje, bogatstvo, dugovečnost, ljubav i poštenje. Zvuči gotovo nedostižno? Ne i za Kineze, jer oni upravo u ovom simbolu vide snagu koja je neophodna kako bi čovek najpre promenio svoje ponašanje, zatim u svoj život privukao povoljne situacije, i na kraju sve to zaokružio ličnim uspehom koji proizilazi iz dobrih misli, dobrih akcija i dobrih dela.

Najzanimljiviji deo ovog izuzetno moćnog simbola čine slepi miševi jarkocrvene boje koji su u direktnoj vezi sa pomenutim blagoslovima. Možda se slepi miš i ne smatra povoljnim predznakom na našim prostorima, ali u Kini je situacija sasvim obrnuta. Slepi miš je za njih znak naročite sreće, a u kombinaciji sa crvenom bojom – dobija sposobnost da tera zle duhove! Ne čudi onda što upravo ovaj simbol garantuje ne samo srećne okolnosti, već i stabilan porodičan život ispunjen radošću i prosperitetetom, te duboku starost koju čovek dočekuje u miru i dobrom zdravlju.

Ukoliko vam se ovaj koncept života čini zanimljivim, dovoljno će biti da se (za početak) okružite stvarima koje donose sreću. U ovom jednom simbolu, pored slepih miševa, nalazimo i manje simbole koji na dalekom Istoku predstavljaju talismane dobre sreće. Pored znaka dugovečnosti (Shou), tu su i dobro poznati životinjski simboli među kojima su najjači zmaj, feniks, i mitološka neman poznatija kao himera. Pogađate – svi oni vam mogu pomoći da lakše dođete do pet blagoslova, posebno zmaj i feniks koji se smatraju nebeskim stvorenjima, simbolima uspeha i napretka. Daruju neophodnu akciju, izdržljivost i srećne okolnosti onima koji su odlučni u nameri da poštenim radom i sopstvenim zalaganjem koračaju na putu do uspeha.

Kao što i sami možete zaključiti, Kinezi smatraju da su blagoslovi u direktnoj vezi sa čovekovom čestitošću. Dve kineske legende objašnjavaju da nebesa nemaju favorite kada je darivanje blagoslova u pitanju. Drugim rečima, ne postoji takozvana “srećna zvezda” pod kojom se rađaju miljenici neba, već se miljenik postaje samo zahvaljujući otvorenom srcu, čistoj duši i plemenitim delima. Njihovo tumačenje sreće i nesreće se svodi na prilično jednostavno objašnjenje: sreća je proizvod nagomilanih dobrih dela; nesreća je rezultat nagomilanog zla. Samo uz gomilanje dobrih dela se dobijaju blagoslovi koji omogućavaju kvalitetniji život.

Simbol pet blagoslova nije znak pasive, već znak konstantnog rada na sebi i svojim “kapacitetima”. Svako od nas može delovati u pet osnovnih pravaca koji moraju objediniti: um (naše misli), govor (naše reči), telo (našu akciju), znanje (naše iskustvo i mudrost) i sreću (dostizanje blaženstva i spoj svih prethodnih pravaca). Tek tada možemo reći da smo spremni za blagoslove, a što je još važnije – tek tada ćemo biti sigurni da smo te blagoslove zaista i zaslužili!

Spirala je najstariji poznati simbol koji je korišten i odražava univerzalnu predstavu rasta i razvoja. Predstavlja božansku, životnu energiju, a pojavljuje se i kao simbol plodnosti. Često se pojavljuje u prirodi i kao takav ima snažan uticaj na ljudsku svest. Kada se koristi kao lični talisman, pomaže u lakšem prihvatanju i savlađivanju turbulentnih promena koje nam se dešavaju u životu kao deo našeg razvoja. Prihvatanje promena je najveća sloboda koju možemo dostići, fokusiranjem naše svesti na trenutni momenat u kome je snaga stvaranja najveća.

O tome koliko su zapravo ovi krugovi odnosno spirale u savršenom skladu sa prirodom, dovoljno govori činjenica da ih možemo naći gotovo svuda oko nas: puževa kućica, morska školjka, rogovi nekih životinja, pa i vrtlog tornada ili koncentrični krugovi koji nastaju nakon jednog običnog bacanja kamena u vodu.

Spirala se pojavljuje u mnogim kulturama i neizostavni je elemnat savremenih verovanja:

Maorski simbol spirale: Koru

Spiralni simbol maora inspirisan je rastom mladice novozelandske srebrne paprati, koja se odmotava dok raste. Njen naziv “koru” na maorskom jeziku „omča“ ili „petlja“. Njeno kružno kretanje ka centru se tumači kao „povratak korenima“. List paprati koji se još nije potpuno razvio i koji je u svom spiralnom obliku simboliše novi život, buđenje, spokoj, lični napredak, novu fazu života, odnosno ponovo rođenje.

Spirala u simbolici Kelta

Obična (osnovna) keltska spirala spada u red simbola koji su u direktnoj vezi sa beskonačnošću i ponavljanjem ciklusa života. I sam pogled na spiralu koja se “otvara” u smeru kazaljke na satu ukazuje na proces rađanja, konstantno kretanje, te čovekovu gotovo urođenu potrebu da dođe u dodir sa kosmičkim silama koje bi mu omogućile jedno “više znanje”.

Aven, odnosno simbol sastavljen od tri paralelna zraka koja putuju ka istom središtu, jedan je od najzanimljivijih keltskih simbola koji je u direktnoj vezi sa prosvetljenjem. Sama reč “aven” na velškom jeziku ima značenje inspiracije to jest suštine, pa ne čudi što upravo u ovom simbolu vidimo još jedan prikaz božanske energije do koje svako od nas može stići samo ukoliko sledi put tri zraka – zraka života, zraka svetla i zraka istine.

Osnovno tumačenje ovog simbola svodi se na savršen spoj suprotnosti koje pronalazimo u strelama uperenim u nebo. Drugim rečima, prva i treća strelica u sebi nose simboliku muške i ženske energije, dok zrak u sredini označava savršenu harmoniju koja vlada između pomenutih energija. Primetićete da i u ovom simbolu pronalazimo dosta sličnosti sa konceptom Jina i Janga, s tim što ovde naglasak nije na spajanju tih energija, već upravo suprotno! Svaki zrak je nesputan, slobodan da deluje u sopstvenom pravcu, ima podjednaku šansu za rast i razvoj.

U tom smislu, Aven svakako predstavlja simbol vatre, plamena, odnosno akcije. Kao što se može videti na slici, nijedna od ovih strelica ne “oštećuje” i ne pripaja sebi onu drugu, što upravo potvrđuje njihovu jednakost u univerzumu. Ipak, činjenica je da jedna bez druge one ne mogu funkcionisati, odnosno teško da mogu stvoriti nešto delujući jednostrano. Zato nas ovaj simbol, koliko god da podstiče našu kreativnost, individualnost i originalnost, na kraju podseća da put koji smo odabrali mora da služi jednom istom “višem” cilju – dostizanju savršenog balansa!

Pomenimo i to da je u keltskoj tradiciji Aven u direktnoj vezi sa boginjom plodnosti Keridven. Osim plodnosti, njoj se pripisuju i mudrost, inspiracija, transformacija, smatraju je i boginjom koja štiti magove i čarobnjake, a istovremeno se u njenom kazanu “krčka” i najlepša poezija na svetu. Ne čudi onda što je simbol tri zraka oduvek služio kao moćan talisman svim umetničkim dušama, posebno slikarima i pesnicima koji upravo u ovom znaku vide plamen večite inspiracije.

Keltski pentagram ili petostruki krug je jedan od najmoćnijih simbola koji su stari Kelti koristili u nameri da dočaraju snagu četiri osnovna elementa: vazduha, vode, vatre i zemlje. Poznatiji i kao elementi kosmosa koji omogućavaju suštinsku egzistenciju svih postojećih stvari, ovi elementi se (baš kao na slici) međusobno presecaju, prepliću, i ujedno zavise jedan od drugog. Pitate se onda odakle peti krug? Odgovor je jednostavan – on služi da poveže sve pomenute elemente, da ih objedini u peti, zaseban krug i time dočara savršenstvo prirode.

Jasno je, dakle, da je svaki od ovih krugova u direktnoj vezi sa po jednim elementom. Dok vatra i vazduh predstavljaju ekstrovertne, zemlja i voda spadaju u grupu introvertnih odnosno silaznih elemenata. Tako u vatri vidimo životnu silu, inspiraciju, kreativnost i toplinu; u vazduhu prepoznajemo okretnost, inventivnost, nezavisnost, slobodu ali i promenljivost; u zemlji leži praktičnost, realnost, izdržljivost i stabilnost, dok je kod vode akcenat na duhovnoj svesti, plodnosti, emocijama, osećajnosti i smirenosti. Peti element, odnosno peti krug bi samim tim služio da nam dočara savršen balans svih ovih energija, jedno sveobuhvatno znanje koje bi sve navedene osobine pretvorilo u jednu najidealniju.

Kao i kod ranije obrađenih keltskih spirala, i ovde prepoznajemo sliku beskrajnog kruga koji je moguć samo uz pravilno funkcionisanje osnovnih elemenata. Zato i ne čudi što upravo pojam beskraja koristimo kada želimo da dočaramo sve ono što je u uskoj vezi sa kosmičkim, odnosno nebeskim. Ako bismo elemente poistovetili sa stranama sveta, onda bi vazduh predstavljao istok, vatra jug, voda zapad, dok bi zemlja predstavljala sever. Petom krugu (elementu) bismo onda, sasvim logično, dodelili sam centar, jer od njega sve polazi, i njemu se sve vraća. On je zapravo centralna sila koja svaki pomenuti element “usisava” u sebe, i samim tim predstavlja savršen mehanizam, svojevrstan kompas koji služi da lakše pronađemo ostale strane sveta.

Iz svega ovoga lako je zaključiti da je Petostruki krug moćan simbol koji reprezentuje i pobedu Duha nad materijom. Drugim rečima, on nas svojim izgledom opominje da je upravo takozvani element Duha taj koji vlada svim ostalim elementima. U njemu su objedinjena i sva godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima, ali u njemu istovremeno vidimo i sliku rađanja, mladosti, starosti i umiranja. On zaokružuje naše postojanje, daje smisao životu, grubo rečeno – predstavlja finalni proizvod ujedinjenih energija.