Ayizan ili Ayizan Velekete je jedan od najmoćnijih veve simbola koji se dovodi u vezu sa istoimenim vrhovnim ženskim duhom – vladarkom trgovine, pijaca i svih javnih mesta. Ona je dobri duh koji ima moć da pročišćuje svoje sledbenike, a s obzirom na to da se poistovećuje sa prvom (vrhovnom ili arhetipskom) Mambo (sveštenicom) ljudi joj pripisuju i kvalitete poput velikog znanja i mudrosti koja je neophodna za razrešavanje najvećih misterija tokom samog procesa inicijacije.

Zajedno sa svojim mužem Lokom (Loko Atissou), Ayizan zapravo predsedava takozvanim kanzo-ritualima. Drugim rečima, oni su spriritualni roditelji koji jedini imaju dozvolu da štite i nadgledaju izvođenje pomenutih ceremonija. Oni su takođe vrhovni iscelitelji – Loko se smatra velikim doktorom koji može da izleči i najteže bolesti i rane na telu, dok je Ayizan zadužena za psihički aspekt čovekovog zdravlja. Istovremeno, ona ima moć da štiti od zle (crne) magije. Njeno skrovište je sveto palmino drvo, njen zaštitni znak je list palme, poznata je po tome što ne konzumira alkohol, a omiljene boje su joj žuta, bela kao i sve zlatne nijanse. Njen ekvivalent u hrišćanstvu je Sveta Klara Asiška.

Ako dobro pogledamo veve simbol ovog ženskog duha, videćemo da se on u suštini sastoji od njenih ukrštenih inicijala – AV odnosno Ayizan Velekete, gde “Ayi” znači zemlju, odnosno tlo, dok je “zan” reč koja označava nešto sveto. Ayizan bi doslovce značilo Sveta Zemlja, Majka Zemlja ili Velikodušna Dobavljačica. Velekete, s druge strane, ima donekle slično značenje kao i Ayzan – “vele” se takođe dovodi u direktnu vezu sa zemljom i njenim darovima, dok je “kete” sinonim za obožavanje, bezrezevno poštovanje.

Dodatno se ovaj veve simbol ukrašava zvezdama i spiralama kako bi se naglasila njegova povezanost sa listom palme koji nosi svaki sledbenik tokom ceremonije prizivanja Ayizan božanstva. Njeni poštovaoci je doživljavaju kao veoma staru ženu koja nosi kecelju sa dubokim džepovima (dovoljno misteriozno, zar ne?), a ponude koje se ostavljaju njoj u čast uključuju vodu, palmino lišće, jam povrće kao i malo zemlje sa gradskih trgova ili pijaca.

Agwe veve pripada grupi religijskih, takozvanih vudu simbola, koji se koriste prilikom ritualnih ceremonija prizivanja duhova na Haitiju. Radi se o vodenom duhu koji uživa veliko poštovanje u ovoj ostrvskoj zemlji čije stanovništvo direktno zavisi od mora. Agwe ili Agoueh vlada morem, ribama i svim vodenim biljkama, a istovremeno se smatra zaštitnikom ribara i mornara. Zato i ne čudi što osnovu ovog simbola čini brod, odnosno čamac sa veslima, i što se rituali njemu u čast sprovode u blizini neke vodene površine.

Još jedan od popularnijih naziva za ovog duha je Met Agwe Tawoyo, što u prevodu znači Učitelj Agwe. Njegovi sledbenici ga zamišljaju kao zgodnog meleza na čijem licu su najupečatljivije izrazito zelene oči, a krase ga još i džentlmenski maniri, urođeni autoritet, oficirsko držanje, rezervisanost, poštenje i neosporna hrabrost. Najčešće je obučen u uniformu marinca, pa se smatra da se, kada zaposedne ljudsko telo, tako i ponaša – salutira iizdaje naredbe dubokim glasom.

Omiljene boje Agwe-a su bela i plava, mada mu se ponegde pripisuje i vladavina nad braon bojom. Oženjen je Sirenom (La Sirene), a njegov hrišćanski ekvivalent je arhanđel Rafael. Darovi spremljeni za njega se ostavljaju na specijalno izrađenom splavu koji se zatim pušta niz vodu, a bogata ponuda obično uključuje šampanjac, rum, slasnu egzotičnu hranu, igračke u obliku broda kao i ovna čija je vuna ofarbana u indigo boju. Obavezni su i zvuci pucnjave, a zanimljivo je pomenuti da su upravo morski plodovi hrana koja se gotovo nikad ne prinosi ovom duhu.

Kao što smo već naglasili, ovaj simbol pripada grupi dobrih duhova (low-a) koji su miroljubivi i smatraju se čovekovim zaštitnicima (takozvani Rada aspekt vudu magije). Svaki duh ima i svoje drugo (takozvano Petro lice), a kada je Agwe u pitanju taj negativni ekvivalent nosi naziv Agwe La Flambeau. Za razliku od Met Agwe Tawoyo-a koji je “čist” vodeni duh, La Flambeau u vodu unosi vatru, odnosno zadužen je za sve one loše stvari kojenajčešće podrazumevaju ključanje, vrenje, kao i vulkanske erupcije koje se događaju na samom dnu okeana.

Životinjski svet je oduvek fascinirao čoveka. Mističnost, divljina, i brojni pokušaji da se otkrije dublje značenje svake životinjske vrste ne bi li se pronašla veza sa čovekovim ponašanjem i životom – izgleda da je upravo to bio pokretač mnogih alhemijskih istraživanja i eksperimenata koji su u prvi plan isticali životinjske simbole. Mnogi njihovi zaključci i prava značenja ovih simbola će verovatno ostati nepoznanica običnim smrtnicima, ali lista koja sledi u nastavku našeg teksta će vam dobro doći da se upoznate sa njihovim osnovama.

Lisica: Sigurni smo da ste već upoznati sa osnovnim značenjem ove lukave životinje, ali kada je o alhemiji reč, lisica predstavlja životinju koja učestvuje u procesu stvaranja takozvanog Eliksira Života. Naime, za njih se smatralo da poseduju sposobnost velike transformacije, pa im tako nije bilo strano ni da poprime ljudsku formu i da u toku noći posećuju starije ljude nudeći im gutljaj Eliksira u cilju poboljšanja narušenog zdravlja. Kako je reč o solarnom simbolu, lisica je simbol vatre i svega što je sa njom povezano.

Lav: Kralj džungle je i u alhemiji oduvek važio za simbol sunca i zlata, a njegove “moći” su izjednačavane sa prosvetljenjem i uzdizanjem. Zahvaljujući svojoj muževnosti, snazi i hrabrosti, lav je dodatno posmatran i kao simbol ultimativnog zaštitnika alhemijskih tajni i čuvar podzemlja.

Noj: Prema drevnoj alhemijskoj legendi želudac noja je u stanju da svari sve što ova ptica pojede. Samim tim, “noj” je bila oznaka za svaku kiselinu koja je korišćena u procesu pretvaranja takozvanog običnog zlata i srebra u njihove filozofske duplikate.

Ibis: Kada je o alhemiji reč, Ibis (ili sveta ptica starih Egipćana) predstavlja preteču lunarnih faza, krugova vremena, jedinica mere i pokreta. Kako je većina alhemijskih procesa izvođena na mesečini, tako je i Ibis posmatrana kao duh alhemije odnosno neka vrsta blagoslova i garancije da će sam proces biti uspešno priveden kraju.

Paun: Dobro poznati reprezent slave, ponosa, besmrtnosti i nekorumpiranosti. Složićete se da je paun zaista slika i prilika najpoželjnijih ljudskih osobina, pa je samim tim i u alhemiji posmatran kao simbol integriteta i lepote – karakteristika koje se mogu poprimiti samo onda kada smo spremni da se maksimalno posvetimo radu na sebi.

Feniks: Ova arhetipska ptica je verovatno jedan od najpopularnijih životinjskih simbola u alhemiji. Asocijacija je prilično jasna: ona se uzdiže iz pepela i ponovo se rađa, što je tipična slika alhemijskog procesa koji povezuje umiranje i uskrsnuće. Često se koristi i kao neka vrsta amblema kojim se zapravo dočarava čistota procesa transformacije vatre – povezuje se sa hemijskim elementom sumporom i crvenom bojom. Dodatno, feniks ptica nas podseća da je svaka promena neophodnost te da od nje ne trebamo bežati već je trebamo prigrliti kao jedan vid regeneracije kompletne ličnosti.

Gavran: Gavran ili kako ga u alhemiji nazivaju “Kralj Gavran” pripada grupi takozvanih tabu-ptica u alhemičarskoj tradiciji. Postoji verovanje da tri ova kralja korespondiraju sa gavranovom moći transformacije koja se prvenstveno odnosi na smrt i propadanje. Dalje, gavran je izuzetno cenjen kao ptica koja poseduje sposobnost da raspadne i razloži sve što joj se nađe na putu. Otuda i njena veza sa trulenjem koje je neizostavan proces na putu sjedinjenja tela i duše. Iako je tradicionalno gledano reč o simbolu smrti, gavran je istovremeno i simbol eteričnog, mističnog, kao i svih onih zlih sila koje se moraju dozvati i probuditi kako bi neki komplikovan i težak proces morao da se privede kraju.

Uroboros: Uroboros ili jednostavno simbol večnog vraćanja je (sasvim logilno) oduvek važio za alhemijski znak večnosti. Zmija koja guta svoj rep je slika ponavljanja, slika ciklusa, neprolaznosti ali i svih onih nedeljivih procesa u samoj alhemičarskoj praksi. Uroboros je stoga korišćen kao shema odnosno koncept ponovnog rađanja i regeneracije. Najvažnije od svega, ovaj simbol šalje poruku: “jedno je sve” što je verovatno jedna od najsavršenijih filozofskih maksima koja podseća da su životni ciklusi neminovnost.

Kada su planete i njihovo “magično” dejstvo u pitanju, alhemičari se slažu u jednom – Sunce i Mesec zajedno sa ostalim planetama čine sastavni deo života na zemlji! Baš kao što sunčeva svetlost sa lakoćom prodire kroz staklo, tako i uticaj pomenutih planeta i zvezda (jednom rečju – čitavog kosmosa) prodire kroz svakog od nas, ostavljajući neizbrisiv trag. Posmatrano sa aspekta tradicije, sedam planeta čini osnovu svakog alhemijskog procesa – svaka od ovih planeta odgovara određenom metalu te njime i vlada. Biti alhemičar značilo je poznavati srž tih planeta i njihov uticaj na živi svet, pa se za astrologiju slobodno može reći da je integralni deo hermetizma odnosno alhemije. U nastavku teksta upoznajemo vas sa alhemijskom simbolikom planeta:

Sunce: Sunce je svetlo, najveće i najbitnije od svih tela, a u alhemiji se vezuje za zlato. Simbolika Sunca je fascinantna – ono prvenstveno predstavlja akt kreacije, stvaranja, dobijanja željenog efekta u alhemijskom procesu. Pritom se ne misli samo na fizičku kreaciju već i na onu filozofsku, unutrašnju. Ovaj simbol se, pored životne i kreativne energije, tradicionalno dovodi u vezu i sa svesnošću i prosvetljenjem.

Mesec: Još jedno svetlo koje se u alhemiji povezuje sa srebrom. Iako je reč o sinonimu za plodnost, uskrsnuće, okultno, besmrtnost i intuiciju, Mesec je svetlo koje dobija na snazi onda kada se spoji sa Suncem ili zlatom. U suprotnom, on je oličenje ženske energije koju alhemičari smatraju neophodnom za postizanje balansa (savršenstva), prvenstveno kada je u pitanju proces stvaranja zlata.

Merkur: Tradicionalno posmatrano, Merkur je oličenje fluida. On predstavlja snagu pokreta, intelekta i transformacije. Od metala mu je dodeljena vladavina nad živom – jedinim elementom koji je u normalnim uslovima u tečnom stanju. Upravo zahvaljujući ovoj karakteristici (lakoći mešanja sa ostalim metalima), Merkur je oduvek bio interesantan alhemičarima. Drugim rečima, on je za njih predstavljao simbol esencije, osnove svih procesa (u kombinaciji sa njim soli su predstavljale “telo”, a sumpor “ulje”).

Venera: Kada je reč o alhemijskoj simbolici, Veneri se tradicionalno dodeljuje vladavina nad bakrom. Ona je oličenje ženstvenosti i lepote, ali prvenstveno one koja ima sposobnost da upija i reflektuje svetlost (bakar je često korišćen upravo za izradu ogledala). Čuveni Paracelzus je u svojim medicinskim terapijama koristio hemikalije koje su redovno sadržavale upravo bakar, a lekove je dobijao postupcima kao što su topljenje, žarenje i kristalizacija.

Mars: Mars se simbolično dovodi u vezu sa gvožđem, iako je verovatno prva asocijacija na ovaj znak – muškost, muževnost (baš kao što je Venera asocijacija na ženu). Samim tim, ne čudi što se upravo Marsu pripisuje vladavina nad muškom energijom i sirovom snagom, dok na dubljem, psihološkom nivou on vlada svim onim primarnim nagonima odnosno osnovnim čovekovim potrebama.

Jupiter: Ova planeta je oduvek važila za “velikog dobrotvora”, optimistu koji savršeno smiruje Saturnovu tamu, odnosno mračnu stranu poslednje planete u ovoj tradicionalnoj podeli planeta. Dodeljena mu je vladavina nad kalajem, a kada je reč o alhemijskim procesima Jupiter je imao ulogu da doprinese postizanju viših, takozvanih finijih frekvencija. Upravo zato se on oduvek vezivao za mudrost i razboritost. Dodatno, u ovoj planeti vidimo sliku velikodušnosti, dobrote i povoljnih prilika.

Saturn: Kada je o alhemiji reč, Saturn je planeta koja vlada olovom, univerzalnim simbolom mraka i tame. Iako je ova planeta neka vrsta dežurnog krivca za sve ono negativno što se dešava oko nas (samim tim i u nama), ne može se osporiti njena uloga u alhemijskim procesima. Na kraju krajeva, neko je morao biti zadužen i za obavljanje manje prijatnih, “prljavih” poslova. Saturn je taj koji predstavlja strukturu, red, raspored, ali i prepreke i neminovna ograničenja. Filozofski posmatrano, za alhemičare je Saturn bio znak da je došao momenat da se “stvari uzmu u svoje ruke”, pa je tako on i slika svakog hvatanja u koštac sa problemima.

Osnovni hemijski simboli predstavljaju sliku sirove snage, one koja ima kapacitet da se (daljim postupkom) pretvori i transformiše u jedno više, neoštećeno stanje. Ali, kao što smo već objasnili, svet alhemije je kompleksan, prožet misterioznim “znakovima pored puta” i skrivenim značenjima koja zahtevaju da se svaki od ovih elemenata istovremeno posmatra i na jednom dubljem, psihološkom nivou. Mi ćemo se danas baviti upravo tom problematikom, a u nastavku teksta vam donosimo jedan drugačiji pogled na osnovne (al)hemijske elemente i njihovo značenje:

Antimon: Reč je o elementu iz grupe metaloida koji po izgledu i fizičkim svojstvima podseća na metal, ali ne pokazuje ista hemijska svojstva. Ovaj alhemijski simbol predstavlja životinjske porive u čoveku – takozvanu divlju, strastvenu prirodu koju je teško obuzdati. Samim tim, ovaj simbol se može nositi u momentima kada osetimo da smo previše ponizni i popustljivi, jer će nas upravo on podsetiti da u nama ipak tinja jedna sirova, životinjska snaga.

Arsenik: Arsenik ili Arsen je hemijski element i izuzetno otrovan metaloid koji poseduje tri altotropske modifikacije: žutu, crnu i sivu. Netoksične soli arsena danas ulaze u sastav mnogih pesticida i herbicida, a kada govorimo o alhemiji – upravo je ovaj element od davnina korišćen kako u medicinske tako i u magične svrhe. Za mešavinu arsena i sumpora se čak smatralo da “izaziva prosvetljenje” i usmerava filozofiju u pravom smeru.

Bakar: Ovaj crvenkasti metal velike provodljivosti je verovatno jedan od najstarijih metala koji čovečanstvo poznaje. Zapravo, bakar je bio dobro poznat metal još u praistorijskom dobu, a stari Grci koji su ga nazivali “halkos” su ga oduvek povezivali sa boginjom ljubavi i lepote Afroditom (Venerom). Stoga ne čudi što je njegov alhemijski simbol isti onaj koji se odnosi na planetu Veneru, te što se on oduvek vezuje za emocije, postizanje unutrašnje ravnoteže, umetnost i lepotu u najširem smislu te reči.

Zlato: Sofisticirani, sjajni, žuti, rastegljiv, gusti, kovan prelazni metal dobro poznat svima. Svakako je reč o jednom od najcenjenijih elemenata koji se oduvek dovodi u vezu sa savršenstvom (kako na fizičkom tako i na duhovnom planu). Zlato je simbol ljudskog napora da dostigne (i održi) perfekciju kako na mentalnom tako i na spiritualnom polju, znak je vitalnosti, dobrog zdravlja, mudrosti, vrline, prosvetljenja i samog života.

Gvožđe: Još jedan metal koji je bio dobro poznat prvobitnim civilizacijama. Kada je reč o alhemiji, gvožđe je u uskoj vezi sa astrološkom planetom Mars koja signifikuje muškost i fizičku snagu. Odatle ne čudi što je upravo simbol muškarca istovremeno i simbol gvožđa. Na psihološkom planu, ovaj metal predstavlja potrebu da se suočimo sa onim primarnim nagonima, da pokušamo da ih obuzdamo ali i ovladamo njima.

Olovo: Olovo pripada grupi takozvanih slabih metala. Poznato je po svojoj srebrnoplavoj boji, otpornosti na koroziju, gustini ali i rastegljivosti, dok mu provodljivost nije jača strana. Kada je reč o alhemiji, olovo je takozvani “vladar tame”, povezuje se sa planetom Saturn a postoji i verovanje da, u kombinaciji sa srebrom, učestvuje u stvaranju takozvanog “pročišćenog” elementa koji se naziva Filozofski Merkur.

Magnezijum: Reč je o zemnoalkalnom metalu srebrno bele boje koji se veoma lako oksiduje na vazduhu. Istovremeno, magnezijum je metal koji može da gori ne samo na vazduhu već i pod vodom, a pri sagorevanju stvara temperaturu od 3100°C. Teško ga je ugasiti pa je u alhemiji oduvek važio za znak večnosti (jasna asocijacija na večiti plamen), napretka i uspona.

Fosfor: Dobro poznati element koji (posle kalcijuma) najzastupljeniji u organizmu. Tačnije, jedinjenja ovog nemetala su neophodna za život kako životinja tako i biljaka, i koriste se za proizvodnju veštačkih đubriva. Može se naći u više alotropskih modifikacija, najčešće kao beli, crveni i crni. Čist beli fosfor je poznat po svojoj lakoj zapaljivosti i emitovanju bledog svetlucanja u prisustvu kiseonika. Otuda je i u alhemiji upravo ovaj element simbol spiritualnog, odnosno duhovnog prosvetljenja.

Platina: Ovaj plemeniti metal prelepe srebrno bele boje je poznat po svojoj otpornosti na koroziju i velikoj izdržljivosti. Samim tim, u alhemiji je oduvek važio za simbol nepokolebljive usmerenosti, odlučnosti, istrajnosti i jedne više, finije filozofije – one koja je sposobna da izađe iz takozvane “svakodnevne manifestacije” i objektivno sagleda kompletnu sliku.

Srebro: Reč je o dobro poznatom mekanom, rastegljivom, lako kovnom plemenitom metalu koji se od davnina koristi za kovanje novca, pravljenje posuđa, ukrasa i nakita. Istovremeno, srebro je najbolji provodnik toplote i elektriciteta od svih elemenata. Kada je reč o alhemiji, srebro je jedan od tri osnovna metala koji omogućavaj otpočinjanje nekog stvaralačkog procesa. Astrološki se dovodi u vezu sa Mesecom, pa ne čudi što se oduvek povezuje i sa ženskom energijom, intuicijom, unutrašnjim (skrivenim) znanjem i kreativnošću.

Sumpor: Još jedan od hemijskih elemenata neophodnih za život čoveka. Ulazi u sastav brojnih jedinjenja, javlja se i u čistom obliku i u obliku minerala sulfida i sulfita. Alhemijski posmatrano, sumpor je slika složenosti ljudskog bića. U njemu vidimo raznovrsnost čovekove prirode ali i neprestanu čežnju za dostizanjem savršenstva, prosvetljenja – samim tim sumpor (zajedno sa živom i solima) u sebi sadrži i sliku neraskidivog svetog trojstva.

Kalaj: Reč je o teškom metalu srebrno bele boje, otpornom na koroziju i sa visokim stepenom provodljivosti. Mek je, elastičan, sa niskom tačkom topljenja, pa je do 19.veka bio izuzetno popularan i korišćen za izradu kuhinjskog posuđa. Kada je o alhemiji reč, kalaj se dovodi u vezu sa planetom Jupiter, predstavlja udah, disanje (udah života pa i samo postojanje) i šalje simboličnu poruku da je u životu uvek bolje imati oslonac nego stajati sam.

Cink: Cink je metal koji ne samo da ulazi u sastav mnogih legura, već se nalazi i u mnogim enzimima. Dobro je poznato da je ovaj mikroelement čoveku neophodan za pravilan rad imunološkog sistema, te da ima velikog udela i u regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma. Alhemičari su pripremali takozvanu “filozofsku vunu” tako što su palili cink – ona je zapravo predstavljala cink oksid, neorgansko jedinjenje u obliku belog praha nerastvorivog u vodi koji su alhemičari dodatno nazivali belim snegom.

Za drevne alhemijske simbole i njihovo (najčešće dobro skriveno) značenje slobodno možemo reći da su predstavljali neku vrstu neminovnosti kojom su se alhemičari služili ne bi li zavarali svoje tragove. Sasvim razumljivo, posebno ukoliko u obzir uzmemo činjenicu da su sve njihove aktivnosti bile pod stalnim nadzorom prilično uticajne Crkve koja ih je smatrala jereticima. Drugim rečima, crkveni moćnici su u alhemiji videli nedozvoljen način “spasenja” koji se duboko kosio sa tradicionalnom metodologijom i učenjima. S druge strane, upravo ovi simboli su oduvek bili sinonim prvenstveno za jednu dublju, unutrašnju (duhovnu) transformaciju čoveka, koja bi zatim neminovno morala dovesti do postizanja materijalne (fizičke) transformacije.
U nastavku teksta vas upoznajemo sa najzanimljivijim drevnim alhemijskim simbolima koji u sebi nose snažnu spiritualnu poruku i koji vam mogu pomoći da bolje razumete magičan svet alhemije:

Abrakadabra: Ova svima nama dobro poznata fraza je zapravo jedna od najstarijih magijskih reči koja se upotrebljavala u magijskim ritualima. Povezana je sa jevrejskim inicijalima za Oca, Sina i Svetoga Duha. Ovo je, dakle, jedan od osnovnih alhemijskih simbola koji je delovao kao neka vrsta protivotrova korišćena za poboljšanje procesa izlečenja. Najčešće je ispisivana na pergamentu i nosila se oko vrata u vidu amajlije u obliku trougla.

Alef: Reč je o drevnom alhemijskom simbolu koji se dovodi u vezu sa “Skrivenom Tradicijom” Kabale. Alef je ujedno i prvo slovo hebrejske abecede, ima brojčanu vrednost broja jedan, te samim tim predstavlja spiritualni koren harmonije.

Kaducej: Čuveni Merkurov simbol, znak koji objedinjuje dve zmije obmotane oko štapa. Štap je oduvek predstavljao simbol transformišuće alhemijske moći, dok su dve zmije simbolično dovođene u vezu sa polaritetom i dualitetom. Zajedno sa raširenim krilima koje su takođe neodvojivi deo simbola, Kaducej dobija alhemijsko značenje balansa, dvojstva koje sarađuje u cilju konačnog sjedinjenja konkretnog alhemijskog procesa. Dodatno, ovaj znak se uzima i za simbol zdravlja odnosno lečenja – naglasak je opet na savršenoj ravnoteži koja mora postojati između duševnog i fizičkog, u suprotnom i zdravlje čoveka mora biti narušeno.

Kocka: Kocka je simbol zemlje u Pitagorejskoj, Indijskoj i Platonskoj tradiciji. Simbol se može sresti i u tradiciji starog Egipta, jer je upravo faraon bio taj koji je sedeo na prestolu u obliku kocke. Slična stvar je i sa Indijskim statuama i božanstvima koje su takođe najčešće prikazivane kako stoje na kockama. Samim tim, kocka je oduvek predstavljala simbol postojanosti, ona je temelj svih stvari i u njoj mogu pronaći “natprirodne” moći. Upravo zato je kocka je simbol zemlje,ali one na čijem čelu je duhovni kralj.

Ergon: Reč je o drevnom alhemijskom simbolu koji se dovodi u vezu sa takozvanim desnim okom duše – onim kojim se zapravo gleda u beskonačnost. Simbol omogućava fokusiranje na više, prefinjenije duhovne vibracije, ukazuje na neograničenost ljudske duše, kao i našu sposobnost da uronimo u beskonačnu energiju univerzuma.

Vatra: Vatra je neizostavni deo svakog alhemijskog procesa, bilo da se on izvodi u kuhinji ili se njime pokušavaju otvoriti vrata Univerzuma. Uostalom, i Paracelzus – čuveni lekar, filozof i alhemičar 16.veka je sebe nazivao “mudracem vatre”. Stoga za vatru slobodno možemo reći da je predstavljala simbol božanske energije, pročišćenja, otkrovenja i transformacije.

Paunov Rep: Ovaj simbol se najčešće povezuje sa finalnom fazom određene alhemijske operacije. Paunov rep sa svojom prelepom mešavinom boja je simbol topljenja i sjedinjenja metala, baš kao što se sam proces bliži kraju – tako se i boje prelamaju i daju sliku jednog finog, glatkog jedinstva. Samim tim je i paun, kao i sva ostala krilata stvorenja, simbol promenljivosti.

Pentagram: Suprotno duboko ukorenjenoj negativnoj reputaciji, pentagram je simbol harmonije, zdravlja i mističnih, magijskih moći. Pitagora je u njemu video znak isceljenja i takozvani “brak” neba i zemlje. Dodatno, ovaj simbol je korišćen i za predstavljanje ljudskog tela i uma, pa se smatralo da poseduje ogromnu energiju koja ima moć zaštite. Izuzetno popularan simbol kod alhemičara koji su ga često utiskivali na knjige kako bi stavili do znanja da je znanje koje se krije unutar njih sveto i dobro zaštićeno.

Kvinkunks: Kvinkunks ili takozvana “inkonjunkcija” je skup pet spojenih figura unutar kvadrata. U njemu je sadržan svet sastavljen od prirode, čoveka i zvezda. Alhemijski posmatrano, on je simbol celine – dovodi se u vezu sa formom (suštinom) metala, njihovom atomskom strukturom. Dodatno, on predstavlja i simbol čovekove sposobnosti da prevaziđe četiri osnovne forme postojanja (kamen, biljka, životinja, čovek) i dosegne petu – onu koja nalikuje božanskom, prosvetljenom.

Ružin Prozor: Simbol takozvanog gotskog stila – obojeni prozori u obliku ruže koji se najčešće mogu sresti na katedralama. Upravo ovo obojeno staklo se pravilo na osnovu tajnog alhemijskog “recepta” čiji je osnovni sastojak bio antimon. Ružini prozori zaista imaju transformišuće dejstvo na oko posmatrača, za njih se slobodno može reći da predstavljaju neku vrstu mandale koja omogućava da se izdignemo iznad svakodnevnice i bar za trenutak svoja nadanja i unutrašnje želje spojimo sa univerzumom.

Dijamant je za alhemičare oduvek predstavljao simbol prelamanja svetlosti. Drugim rečima, on je znak čovekove spremnosti da se otisne u misteriju zvanu spiritualni put ili put duše, odnosno dostigne viša stanja uma. Upravo taj put je jedini koji sija i svetluca snagom samog dijamanta, ali bez obzira na njegovu lepotu i privlačnost, on istovremeno nikada nije lak. Štaviše, uglovi i takozvane “pločice” od kojih je dijamant sačinjen predstavljaju sliku lavirinta na koji nailazimo onda kada se odvažimo da krenemo tom stazom! Ipak, ukoliko dozvolimo da nas čestito srce vodi kroz uske prolaze tog lavirinta, i ukoliko smo u svakom trenutku svesni da su naše akcije te koje diktiraju našu realnost – možemo biti sigurni da će naša “misija svetlosti” biti uspešna.

Za dijamant se, dakle, slobodno može reći da je sinonim za jasnoću, viziju i svesnost. Dodatno, on je slika odvažnosti i spremnosti da se izdignemo iznad svakodnevne rutine i banalnih situacija, i da naučimo da posmatramo svet drugačijim očima. Možda je baš zato dijamant (zajedno sa trouglom) jedan od najprepoznatljivijih i najčešće korišćenih motiva u mnogim kulturama širom sveta. Mi vas danas upoznajemo sa najzanimljivijim oblicima u nadi da će vam upravo oni dati jasniju sliku ovog savršenog alhemijskog simbola:

Takozvani “leptir-dijamant” je jedan od omiljenih motiva među pripadnicima indijanskih plemena širom Severne Amerike, Kanade i Meksika. U njemu je sadržana slika besmrtnosti ali i slika migracije miliona leptirova koji su, metaforički rečeno, spremni da prelete hiljade i hiljade milja ne bi li se vratili kući. Samim tim, imamo jasnu asocijaciju na jedno božansko putovanje koje smo već nazvali putem koji sama duša bira i koje počinje sa prvim udahom života a završava se (ili bi bar trebalo da se završi) onda kada čovek postane svestan da je svaki njegov korak zapravo korak zaveštanja, neka vrsta spiritualnog nasledstva koje ostavlja za sobom. Upravo tu leži ključ besmrtnosti! Dodatno, leptir-dijamant je motiv koji se dovodi u vezu sa ponovnim radjanjem, revitalizacijom, regeneracijom i metamorfozom. Uostalom, nije li upravo leptir slika napretka ljudske duše – od jedne obične larve, preko gusenice do prelepog leptira! Put svakako nije lak, ali je krajnji rezultat od neprocenjive vrednosti.

Verujemo da već prepoznajete alhemijski, mistični ali i astrološki simbol Zemlje. Druga varijanta ovog simbola sadrži krug u sredini, ali je značenje u osnovi isto i glasi: ritam Zemljinih ciklusa. Kada kažemo “ritam” mislimo na konstantno kretanje i promene koje se odvijaju oko nas. Smena godišnjih doba bi možda bila jedan od najboljih primera, ali isto tako ne smemo zaboraviti ni jasnu povezanost sa osnovnim elementima (vatra, voda, zemlja, vazduh). Generalno gledano, ovaj simbol je reprezent harmonije, stabilnosti i sjedinjenja. Energiju koju šalje ovaj dijamant slobodno možemo nazvati fundamentalnom – sve ove strane simbola se zapravo spajaju u jednu centralnu (dodirnu) tačku koja označava zajednički cilj, krajnji rezultat, njihovo savršeno stapanje u jedno. Drevni mistici i alhemičari su smatrali da ovu energiju možemo naći u svim stvarima, i da bi (kada bi se njome ovladalo) ona mogla da poveže naizgled nespojive stvari koje bi omogućile jednu finiju interpretaciju – onu koja bi nam dala odgovore na pitanja skrivena unutar takozvanih “kosmičkih vibracija”.

Slede dva prepoznatljiva simbola, posebno draga svim ljubiteljima runa. Konkretno, prva slika se odnosi na runu Dagaz koja je simbol svitanja, dok je druga slika povezana sa runom Ingwaz koja predstavlja simbol harmonije i sjedninjenja. Asocijacija sa dijamantom je prilično jasna, s tim što svaka od njih nosi jedinstvenu poruku. Poruka Dagaz-a se ogleda u prosvetljenju, buđenju, novim počecima i konekcijom sa onim mističnim, zakulisnim, dobro čuvanim. Ingwaz, s druge strane, nosi poruku kreacije, stvaranja života, u njemu je skrivena slika kulminacije četiri elemenata.

Za kraj ćemo sa vama podeliti i sliku trouglova (elemenata) koje smo pominjali na samom početku teksta, iako je o njima već bilo dovoljno reči na našem sajtu. Krećemo sa simbolom Vatre – jednakostraničnim trouglom okrenut jednim vrhom prema gore, zatim se krećemo preko Zemlje (trougao okrenut nadole sa presekom), Vazduha (trougao okrenut nagore sa presekom) i Vode (jednakostranični trougao okrenut nadole) i na kraju dobijamo jasnu poruku da je sve jedno i jedno je sve. Ovaj isprepleteni trougao ćemo simbolično nazvati etar – baš kao što su i stari Grci koji su u njemu videli “nebeski prostor i plameni vazduh u kome zvezde lebde a bogovi stanuju.” Ovaj dijamant je temelj našeg postojanja, on je podsećanje da se svako od nas mora odvažiti da krene spiritualnom stazom, upravo onom koja će omogućiti našim dušama da svetlucaju dijamantskom iskrom, iskrom istine!

Strana iz Alhemičarskog triptiha Ramona Llulla, sa početka 16-og veka – Izvor: Wikipedia

Za alhemijske simbole se s pravom može reći da spadaju u grupu najmisterioznijih simbola na svetu. Iako su alhemiju praktikovale drevne civilizacije Mesopotamije, Egipta, Persije, stare Grčke i Rima, ova nauka (ili bolje reći veština) i dan danas predstavlja jednu od najvećih enigmi. Šta mi zapravo znamo o alhemiji? Da li je ona za nas i dalje samo asocijacija na kamen mudrosti i pretvaranje običnih metala u zlato ili srebro, ili smo spremni da zavirimo dublje u ovaj magičan svet dobro prikrivenih poruka?

Svako ko se usudi da kroči u misteriju zvanu alhemija, vrlo brzo shvata da je reč o jednom nepreglednom prostranstvu simbola koji kriju mnogo dublja i konkretnija značenja. Oni su zapravo svojevrstan vrh ledenog brega, znakovi koji služe da se definišu ne samo elementi već i stanje duha. Kada kažemo “znakovi”, mislimo i na planetarne simbole, simbole hemijskih elemenata, antičke simbole, ali i životinjske. Sve je povezano, u duhu dobrog starog alhemijskog principa koji glasi “kako je gore – tako je dole”, a upravo je priroda temelj prave i istinite alhemije.

Definicija alhemije glasi: “svaki naizgled magični proces kojim se običan materijal pretvara u nešto što ima stvarnu vrednost”, dok sama reč alhemija potiče od arapske “al kimiya”, što u prevodu znači “crna” (ovo se povezuje sa crnom zemljom, jednim od imena kojim je nazivana plodna dolina reke Nil). Stari Egipćani su bili majstori metaloprerađivačke industrije i duboko su verovali da se magijske sile mogu naći u svim strukturama. Stoga ne čudi što se za alhemiju često kaže da predstavlja osnovu današnje, moderne hemije. I pored ovoga, ona je mnogo više od nauke – simbol je spiritualnog napretka čoveka.

Iako se često smatra da je sinteza zlata i drugih plemenitih metala bila jedini cilj drevnih alhemičara, činjenica je da su oni prvenstveno bili vrlo posvećeni mislioci koji su tu sintezu zapravo smatrali samo sporednim efektom. Pravi cilj je, pogađate, bila suštinska transformacija materije, a psiholozi u ovome vide sliku unutrašnjih ljudskih psiholoških poriva. Bilo kako bilo, ovi simboli, ma koliko misteriozno delovali, ne kriju ništa đavolsko i negativno. Naprotiv, oni se smatraju “svetim” simbolima koje su vrsni alhemičari koristili među sobom kako bi sprečili da okultne tajne dođu u posed onih koji bi ih zloupotrebili.

Mi vas, nažalost, ne možemo naučiti kako da pretvorite običan metal u zlato, ali vam zato možemo pomoći da bolje upoznate osnovne alhemijske simbole. Zato ne propustite naše naredne tekstove – vašu ulaznicu za svet magičnih simbola magične veštine!

Majanski simbol Sunca, Ahau (Kinich Ahau) je tradicionalo korišćen kako bi se označilo svitanje, uzdizanje, jasnoća uma i svesnost. Sunce je kreator, označava doba produktivnosti i akcije, a ukoliko se dovoljno snažno fokusiramo na ovaj simbol – olakšaćemo proces prosvetljenja i stići do dragocenih saznanja koja nam mogu olakšati svakodnevnicu. Maje su duboko poštovale ovog boga i u njemu videle sliku velikog učitelja koji na svakom koraku deli lekcije koje čoveku omogućavaju ne samo da preživi, već i da istovremeno procveta i “zablista” na onom nematerijalnom, duhovnom nivou.

Ovakav respekt prema Suncu je jasan ukoliko imamo u vidu da je ova drevna civilizacija direktno zavisila od poljoprivrede – farmeri su često morali da putuju u obližnja mesta kako bi se informisali kada je najbolji period za žetvu a ove posete su neretko uključivale i neku vrstu “privatnih” rituala posvećenih samom bogu. Naime, Kinich Ahau je bio vrhovni bog grada Itzamal-a, a predanje kaže da je on posećivao grad svakog dana tačno u podne, ostajao tu sve do mraka i gostio se plodovima koje su farmeri donosili njemu u čast!

Ahau je, dakle, imao vlast nad danom. Zapravo samo ime Ah K’in u prevodu znači “onaj koji se brine o danima”. Samim tim dan je za Maje predstavljao isto što i Sunce. Najčešće je predstavljan kao stariji čovek sa orlovskim nosem i krupnim, sjajnim očima, što je direktna asocijacija na jasnoću uma (karakteristike Orla) i svetlost koju on, kao čovekov najmudriji mentor, unosi u ljudske živote. Takođe, verovalo se da poseduje moć da se svake noći pretvara u Jaguara kako bi posetio Xibalba-u (podzemni svet) pa su ga zato Maje često povezivale i sa svojim vladarima i ratnicima.

Dakle, za Sunce se slobodno može reći da, s jedne strane, predstavlja sliku prosvetljenja, iluminacije, filozofije i mudrosti, a s druge – daruje toplotu, samim tim i život. Takođe je poznat pod imenom “God G.” što u prevodu znači Zlatna Ptica. Kako je reč o izuzetno aktivnom, moćnom i nadasve pozitovnom simbolu, slobodno ga možete koristiti u momentima kada osetite da vam ponestaje kreativnosti, ili kada smatrate da je pravo vreme da i vi “zablistate”. Sunce vam u tome svakako može pomoći – ne samo da će oplemeniti vašu dušu, već će se postarati da jasnije vidite put do uspeha.

Akbal je Majanski simbol noći koji se povezuje sa uspostavljanjem harmonije (u najširem smislu te reči) i postizanjem unutrašnjeg mira. Maje su ovaj simbol tradicionalno koristile kako bi naglasile takozvanu “fazu smirivanja”, odnosno pravo vreme za završetak svih onih aktivnosti koje svakodnevni život čine mogućim, a istovremeno označile ulazak u onu drugu, spiritualnu dimenziju našeg postojanja. Generalno gledano, Akbal je sinonim za ostavljanje, napuštanje, ili jednostavno rečeno čekanje povoljnog momenta za delovanje.

Upravo taj momenat i sve naše akcije diktira naše unutrašnje Ja, naša podsvest i naše duhovno biće. Da li je ono uvek spremno da se suoči sa svim izazovima? Sudeći po ovom pomalo mračnom simbolu – odgovor na ovo pitanje je krajnje negativan. Čovek jednostavno nije spreman da tako lako digne belu zastavicu i da se, narodski rečeno, pomiri sa svojom sudbinom. Često zahteva više i bolje, čak i onda kada je svestan da nije dostigao taj nivo rasta koji bi mogao da podnese njegove želje i zamisli. Drugim rečima, čoveku je teško da prihvati da “spoljašnje” mora da prati “unutrašnje”, i da je rad neophodan kako na fizičkom, tako i na duhovnom nivou. Istovremeno!

I sam izgled Akbal-a nas upozorava da je naše viđenje stvari najčešće zapravo samo dobro kamuflirani ambis. Centralna figura podseća na trougao, odnosno kreaciju i postizanje savršenstva, ali je zato ona obavijena gustim “zavesama” iluzije koje se, kaže simbol, moraju ukloniti (razgrnuti) kako bi svetlost saznanja mogla da obasja naš život. Dakle, ključna reč ovog moćnog Majanskog znaka je integracija za koju slobodno možemo reći da poseduje dvojaki karakter. On nas poziva da najpre duboko uronimo u svoje “nesvesno” i da dobro ispitamo svoje biće što svakako ne zvuči kao lak posao ali efekti mogu biti zadivljujući! Jer, tek kada procenimo sebe, svoje najdublje potrebe, svoje skrivene želje i emocije – bićemo spremni da to isto uradimo i sa ljudima oko sebe.

Ova procena se svakako ne odnosi samo na “darove” i talente koje smo dobili pri rođenju, već se odnosi i na sve takozvane “unutrašnje demone”, naše greške ili (u najmanju ruku) loše stavove koje moramo preispitati kako bismo nastavili dalje. Akbal je simbol noći zato što u njemu vidimo dozu depresije, pasivnosti, misterije, beznađa. Ali, isto tako, ukoliko ga pravilno integrišemo u svoj život on može biti moćan saveznik, odnosno simbol mudrosti, znanja, transformacije, fleksibilnosti i, što je verovatno i najvažnije – simbol prosvetljenja!