Papa Legba Veve Vudu Simbol
Papa Legba je jedan od najvažnijih duhova iz reda takozvane Rada-familije duhova u Vudu religiji. Za njega slobodno možemo reći da predstavlja neku vrstu posrednika između ljudskog (materijalnog) i spiritualnog (duhovnog) sveta, pa je samim tim njegovo prisustvo neophodno tokom svakog rituala. Drugim rečima, Legba stoji na raskršću svetova i izdaje dozvolu (ili zabranu) ljudima da prizovu željeno božanstvo. Veruje se da je upravo ovaj duh vrsni poznavalac svih jezika na ovom svetu, pa je tako zadužen za svaku vrstu komunikacije, govora ali i razmišljanja.
Dakle, ukoliko biste želeli da započnete bilo koju ceremoniju prizivanja u nameri da zatražite pomoć bilo kog duha, prvo biste morali da se obratite Legbi. Tek kada on proceni da je moguće zakoračiti u “onaj” svet – ceremonija bi mogla da započne. Jednostavno rečeno, upravo ovaj duh drži ključ za otvaranje kapije tog magičnog spiritualnog sveta, a tokom samog rituala zadužen je da nadgleda proces komunikacije između običnih smrtnika i vudu-bogova. Kako ima odličan sluh, razume i govori sve jezike ovog sveta, Legba je i neka vrsta prevodioca koji saopštava želje i probleme ljudi bogovima, a istovremeno se stara da im prenese povratne odgovore i zahteve duhova. Baš kao što je i otpočela, ceremonija se privodi kraju tek kada se dobije blagoslov Legbe.
Papa Legbu sledbenici najčešće zamišljaju kao starog, krhkog čoveka sa štapom u rukama. Ipak, zanimljivo je pomenuti i da se, posebno na Haitiju, Legba može “sresti” i u formi malog nestašnog deteta. Ova dvojaka forma služi kako bi se naglasila njegova bistrina i brzina ali i njegovo nepredvidivo ponašanje – s jedne strane on je snalažljiva varalica, a s druge strane čitač sudbinskih poruka. Legba je zapravo u isto vreme i buntovni dečak ali i mudri starac, kao i glavni junak mnogih legendi koje kažu da je upravo on ukrao “tajne bogova” i podelio ih običnim smrtnicima.
Osnovu samog Legba-simbola čini krst, što je jasna veza sa raskršćem svetova i neraskidivom vezom koja mora postojati između njih. Sam pogled na veve Papa Legbe nas dodatno asocira na kapiju, odnosno ogradu, što savršeno korespondira sa njegovom ulogom čuvara. Zato i ne čudi što je upravo Sveti Petar njegov pandan u hrišćanstvu! Od dana u nedelji Legbi je posvećen Četvrtak, a od životinja pas kao i crveni petao. Njegove omiljene boje su žuta, ljubičasta i crvena. Ponude i pokloni koji se ostavljaju njemu u čast su prilično skromne i najčešće uključuju pečenog pevca, banane, slatki krompir, jaku crnu kafu bez šećera, rum, kao i cigarete.
Ogoun Veve – Vudu Simbol
Ogoun (ili jednostavnije Ogun, Ogou) je duh kome se u Vudu religiji pripisuje vladavina nad vatrom, gvožđem, lovom, politikom i ratom. Takođe se smatra ocem tehnologije, bar onakve kakvu je danas poznajemo (i koristimo). Pod njegovom zaštitom su prvenstveno svi kovači ali i svi nezaposleni. Ljudi ga doživljavaju kao spasitelja i pobednika a mnogi u njemu vide sliku Hrišćanske revolucije kada je Haiti postao prva samostalna država sa većinskim crnačkim stanovništvom.
Priznaćete da su ovo prilično zanimljive nadležnosti za jednog duha. Ali, ukoliko ste mislili da se tu završavaju njegove “moći” – prevarili ste se. Postoji, naime, više aspekata Ogoun božanstva, a svaki od njih poseduje svoju sopstvenu ličnost pa samim tim i talent. Primera radi, jedan je povezan sa isceljenjem, drugi je slika i prilika mislioca, stratega i diplomate, dok su svi ostali uglavnom odlični ratnici koje prvenstveno odlikuje sjajno baratanje mačetama! Ogoun Feray, Ogoun Badagris, Ogoun Balingo, Ogoun Batala, Ogoun Fer i Ogoun Sen Jacque su imena najpoznatijih aspekata Ogoun božanstva.
S pravom se može reći da je Ogun zapravo klasičan ratnik, vrlo sličan bogu rata Aresu ili bogu vatre i kovačkog zanata Hefestu u grčkoj mitologiji. On je silan, snažan, moćan i trijumfalan ali isto tako uvek raspoložen da testira bes i destruktivnost drugih ratnika kako bi se postarao da se njihova snaga ne pretvori u nasilje nad ostalim nedužnim pripadnicima zajednice. Čini se ipak da je Ogun uvek na strani onih slabijih, pa ne čudi što se upravo on priziva tokom turbulentnih političkih perioda (npr.onda kada se bira nova Vlada). Njegovi sledbenici duboko veruju da će Ogun pomoći narodu da donese pravu odluku, odnosno izabere ljude koji će zaista raditi u njihovom interesu.
Sama ceremonija prizivanja Oguna ponekad može delovati poprilično nasilno. Jedan od rituala uključuje polivanje rumom koji se zatim pali – ovde je zanimljivo dodati da se vrlo retko dešavaju neke veće tragedije, opsednuti čovek/žena prolaze gotovo bez ikakvih posledica! Kako su Ogunove omiljene boje zelena i crna (ponekad crvena i plava) tako su i sledbenici najčešće obučeni upravo u neku od ovih kombinacija, a nezaobilazan detalj su i noževi, tačnije mačete kojim se ili vitla u vazduhu, ili se pak sečivom “bocka” neki deo tela. Valja pomenuti da cilj ovog rituala nije samopovređivanje već samo oponašanje Ogunove veštine.
Ponude i pokloni koji se ostavljaju Ogunu u čast uključuju rum, mačete, sablje, cigarete, crveni pasulj, pirinač pa i petlovi crvene boje. Zauzvrat on ljude oslobađa straha, i čini ih herojima. Njegov ekvivalent u Hrišćanstvu je najčešće Sveti apostol Jakov a dan u nedelji koji mu je posvećen je Sreda.
Maman Brigitte Veve – Vudu Simbol
Maman Brigitte (Manman Brigitte) spada u grupu takozvanih Guede duhova sa kojima smo vas već upoznali u priči o Baronu Samediju. Baš poput njenog supruga Barona, i Maman je duh koji se vezuje za smrt (istovremeno i plodnost), te se smatra zaštitnicom grobova i spomenika ali samo pod uslovom da su oni pravilno označeni krstom. Dodatno, ovaj duh je zadužen i za sva materijalna pitanja (novac), a kako je njeno ime irskog porekla, tako ona na neki način objedinjuje i takozvano trostruko keltsko božanstvo – boginju poezije, zanatstva i isceljenja Brighid.
Reč je, dakle, o jednom od najmoćnijih ženskih duhova u Vudu religiji, zaduženom za prelazak iz sveta živih u svet umrlih duša. Njoj je posvećen i grob prve umrle ženske osobe na Haitiju. Sledbenici smatraju da je dobro imati njenu pomoć onda kada se suočavamo sa dramatičnim životnim promenama, ali i sa novčanim problemima ili problemima sa decom. Maman Brigitte se, baš kao i njen muž, priziva i u momentima kada je potrebno isceljenje – ona zna magične trikove, veoma je bistra i oštroumna i što je najbitnije rado se odaziva na svaki ljudski poziv u pomoć!
Njeni sledbenici je doživljavaju kao ženu izrazito svetle puti obučenu u haljine crne, bele ili ljubičaste boje. Njen broj je devet, a dani kada je najbolje obratiti joj se za pomoć su Ponedeljak i Subota. Životinja koja se žrtvuje njoj u čast je crna kokoška, a od darova koji se ostavljaju prilikom ceremonije se posebno ističe rum začinjen ljutim (čili) papričicama (takozvani Haiti suzavac). Bitno je još pomenuti da je i Maman, baš poput svih ostalih iz kategorije Guede duhova, poznata po svom britkom, nepristojnom i vulgarnom jeziku.
Oponašanje njenog “seksi” plesa (takozvani banda ples) je neizostavni deo svakog rituala, a zanimljivo je pomenuti i poseban trik kojim se proverava da li su sledbenici zaista pravi ili samo prerušeni posmatrači. Verovali ili ne, trljanje intimnih delova tela ljutim papričicama spada u svojevsrtan “test” kojim se proverava da li je duh Maman ušao u nečije telo. Sasvim logično – ukoliko bi sledbenik mogao da izdrži ovako nešto, onda ne bi bilo sumnje da je Maman zaposela njegovo/njeno telo i da je ritual u potpunosti uspeo!
Luxor Atlantis Simbol
Atlantis je još jedan u nizu starih Egipatskih simbola koji je od davnina služio kao moćna zaštita od negativne energije, i imao zadatak da svog vlasnika čuva od svih potencijalnih opasnosti. Kao i kod većine simbola iz ove grupe, naglasak je na uspostavljanju savršene ravnoteže, odnosno pronalaženju idealnog balansa koji bi omogućio isceljenje kako na psihičkom, tako i na fizičkom planu. Ne čudi, dakle, što su amuleti i talismani sa ovim simbolom izrađivani upravo s namerom da osobi probude uspavanu energiju, otklone blokade koje dolaze iz spoljnog sveta i daruju joj moć da u svakom trenutku izabere najispravniji put.
Na prvi pogled, reklo bi se da je Atlantis sasvim običan simbol koji u sebi nosi pravougaonike i trouglove. Ništa spektakularno, zar ne? Ipak, dovoljno oštro oko će odmah zapaziti dizajn koji upravo svojom jednostavnošću ispunjava osnovni preduslov za svrstavanje u grupu simbola iz redova Svete Geometrije. Naizgled prost, a opet – gotovo savršen kada su u pitanju uglovi i proporcije, upravo to je tajna Atlantisa! Ovaj simbol zaista oslikava savršenstvo Prirode, konstrukciju koja kao da nam poručuje da ćemo požnjeti upravo (i samo!) ono što smo i zasadili. Samim tim, sa Atlantisom nema greške: ukoliko smo ispravni u svojim namerama, on je spreman da nam pomogne u ostvarenju istih. A ukoliko se neko sa strane drzne da nas u tim namerama spreči – ovaj štit će nas odbraniti i dodatno nas darivati energijom potrebnom da svoje zamisli sprovedemo u delo.
Mnogi smatraju da talismani sa ovim simbolom pružaju takozvanu troslojnu zaštitu. Prva zaštita obuhvata borbu protiv svake (pa i najmanje) agresije usmerene ka vlasniku talismana. Bes, ljutnja, očajanje, tuga – sve su ovo emocije koje Atlantis prepoznaje kao loše, i ne dozvoljava im da prodru u energetsko polje vlasnika. Drugi vid zaštite se odnosi na fizički nivo, i dovodi se u direktnu vezu sa isceljenjem svega onoga što je u našem organizmu “zakazalo” upravo usled gomilanja stresa. Uvek treba imati u vidu da je svaki atak na psihu istovremeno i atak na telo, pa su tako sve psihosomatske bolesti ali i svi hormonski poremećaji pod budnim okom Atlantisa. Treći vid zaštite je ujedno i najmisteriozniji, i odnosi se na jačanje intuicije. Postoje mnoga svedočenja da su ljudi koji su nosili ovaj simbol mnogo češće izbegavali opasne situacije zahvaljujući “unutrašnjem glasu” koji bi ih ispravno usmerio u poslednjem trenutku. Da li to znači da se Atlantisu može pripisati uloga ličnog anđela čuvara?
Sudeći po priči koja se vezuje za otkriće Tutankamonove grobnice u Egiptu, izgleda da je upravo prsten sa Atlantis simbolom pomogao čuvenom arheologu Hauardu Karteru da ostane imun na kletvu egipatskog faraona. Istina ili samo jedna u nizu urbanih legendi? Prosudite sami. Jedno je ipak sigurno – zahvaljujući svom vanvremenskom dizajnu ali i svim pripisanim čudesnim moćima, Atlantis definitivno zauzima počasno mesto u grupi staroegipatskih simbola.
La Sirene Veve – Vudu Simbol
Kao što i samo ime kaže, La Sirene je kraljica, boginja ili bolje rečeno majka mora u Vudu religiji. Ponekad se može čuti da je ona zapravo jedan od aspekata Erzulie božanstva, i to onaj “vodeni” deo – podjednako lep, šarmantan i senzualan. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da je reč o još jednom dobrom duhu koji, osim svega navedenog, vlada i bogatom odnosno višom klasom, te je njeno prisustvo od velike pomoći upravo na ceremonijama prizivanja bogatstva i prosperiteta. Dodatno, ona je vladarka Meseca, umetnosti, lepote i muzike.
Izgleda da svaka priča o sirenama počinje na isti način: one najpre začaraju čoveka svojim čudesnim moćima, a zatim ga neprimetno odvode u svoje podvodno carstvo. Poneke verzije ovog mita sa Haitija nas uče da tamo, u dubini mora, La Sirene zapravo uči ljude svojevsrnim magičnim trikovima i otkriva im neke nove spiritualne dimenzije. Drugi, pak, smatraju da, jednom kada odluči da povede nekog sa sobom, La Sirene zapravo dobija novog slugu koji mora da radi sve što mu ova moćnica naredi. Tek kada čovek “odsluži” svoje, može da bira hoće li ostati u njenom carstvu ili se vratiti u svoje pređašnje okruženje. Svi se, doduše, slažu u jednom – niko se ne vraća iz morskih dubina a da pritom nije postao iskusniji, pametniji, ali i misteriozniji!
La Sirene je žena dobro poznatog Agwe-a, duha koji takođe vlada morem, ribom i svim vodenim biljkama. Samim tim, njen “zamak” se nalazi na dnu mora i ona vlada svim “bogatstvima” koja se mogu naći u vodi: biserima, koralima, nasukanim brodovima. Često je prikazivana kao žena izuzetne lepote i izrazito crne, duge kose, koja sedi na ivici velike stene i posmatra svoj lik u ogledalu. Dakle, za nju se slobodno može reći da je poprilično sujetna i uobražena, okrenuta sebi. To svakako ne umanjuje njenu moć i zavodljivost! Naprotiv, prva asocijacija na ovu Sirenu je uvek lepota koja hipnotizira, omamljuje, te pleni misterijom i magijom.
Njene omiljene boje su bebi-plava i bela, a kada je reč o simbolima – sve školjke, morske zvezde, biseri i ribe spadaju pod njenu nadležnost. Smatra se da osoba zaposednuta ovim duhom nije u stanju da hoda (baš kao što i Sirena nema noge već veliko peraje) ali ni da pravilno diše. Sama ceremonija prizivanja se najčešće odvija pored mora, a od ponuda i poklona koji se ostavljaju ovom duhu najprominentniji su beli rum, vino, razni deserti i slatkiši, ogledala, četke za kosu, voće (posebno lubenica).
Gran Bwa Veve – Vudu Simbol
Gran Bwa (Gran Boa) je jedan od najzanimljivijih dobrih duhova u okviru Vudu religije koji se smatra zaštitnikom divljih životinja, šuma i svih biljaka na svetu. Reč je o prilično misterioznom duhu čije ime u prevodu znači “veliko drvo”, on ne voli da ga uznemiravaju niti izvode iz njegovog magičnog biljnog sveta. Divljina je druga reč za ovog duha, pa u tom smislu on ume biti i jako nezgodan i nepredvidiv. Ipak, kada ljudi ljubazno zatraže njegove savete, spreman je da se odazove i najvećem izazovu, pa se za Gran Bwa-u s pravom može reći da je jedan od najvoljenijih duhova.
Gran Bwa živi duboko u šumi, odlično poznaje biljni svet i njegova specijalnost je spravljanje svih mogućih napitaka (čajeva) koji mogu pomoći u isceljenju i najtežih bolesti. Osim lečenja, i ovaj duh dobro poznaje magiju i sve tajne ovog (ali i onog) sveta, pa se često prikazuje i kao zaštitnik predaka, odnosno svih onih koji više nisu fizički prisutni ali čije duše svakako i dalje igraju važnu ulogu u okviru same zajednice. Bwa se hrani najkvalitetnijim voćem i povrćem koje, baš kako i dolikuje caru šume, odlično poznaje i sam sprema. Dakle, kada je sama ceremonija prizivanja u pitanju, on uglavnom nema neke veće prohteve pa mu ljudi najčešće ostavljaju poklone u vidu lišća, štapića i lepih biljaka. Neće odbiti ni cigarete a ni posebnu vrstu ruma – takozvani kleren.
Sam ritual prizivanja ovog duha se svodi na postavljanje velikog Bwa-oltara koji naravno mora biti izrađen od drveta, posut lišćem i raznim biljkama. Postoje čak i hramovi sagrađeni njemu u čast, gde se obično jedan deo prostorije ostavlja potpuno netaknut kako bi se naglasila divljina. Sam Bwa je zamišljen kao duh koji nalikuje ogromnom, visokom i robusnom čoveku, koji je pritom bučan i obučen u braon ili zelenu boju (ujedno i njegove omiljene boje). Sledbenici zatim izvode ritualni ples pokriveni lišćem i sa štapovima u rukama, a smatra se da za to vreme Bwa samo nadgleda situaciju i spravlja napitke koje potom neprimetno ostavlja i odlazi svojim putem.
Zanimljivo je dodati da i sam veve simbol podseća na sliku nezgrapnog čoveka sa glavom u obliku srca – jasan znak da je Bwa (uprkos pomalo namrgođenom izgledu) u osnovi doživljavan kao prava dobrica! Gran Bwa se u hrišćanstvu poistovećuje sa Svetim Sevastijanom. Ovaj svetac i mučenik je nadaleko čuven po svojim isceliteljskim moćima, a (između ostalog) smatra se i zaštitnikom bolesnih, ratnih invalida, strelaca, lovaca i baštovana. S druge strane, slobodno se može reći da je Bwa zapravo i svako drvo koje vidimo u prirodi, jer je ono podjednako lekovito i magično baš kao i jedan od najpopularnijih duhova vudu religije.
Erzulie Freda Veve – Vudu Simbol
Erzulie Freda, ili jednostavno Erzulie, je jedan od najvoljenijih i najomiljenijih dobrih duhova u okviru vudu religije. Kako i ne bi, kada se radi o ženskom duhu koji je zadužen za sva pitanja ljubavi, strasti, zadovoljstva i prosperiteta! Ova “boginja ljubavi” nas uči da je sve moguće tamo gde postoji uzajamna saradnja, te da ljubav i uspeh uvek idu u duetu. Bez njene pomoći gotovo nijedna veza između muškarca i žene nema perspektivu i teško je možemo smatrati ozbiljnom.
Dakle, za Erzulie se slobodno može reći da predstavlja magičan spoj ženstvenosti i samilosti. Ona voli da koketira, voli da je okružena finim i lepim stvarima pa se često može čuti da je njena omiljena aktivnost izležavanje i lakiranje noktiju. No, dobro, malo hedonizma i uživanja nikom ne može naškoditi, zar ne? Ipak, treba imati u vidu da Erzulie poseduje i onu mračniju, tamniju stranu koja uključuje aroganciju, uobraženost, razmaženost i previše drame ni oko čega. Iako je ovaj duh u suštini umiljat i zaštitnički nastrojen, nije baš preporučljivo testirati njeno strpljenje – ljubomora i bes joj takođe nisu strani, posebno onda kada oseti da ne dobija dovoljno nečije pažnje!
U prilog tome govori i takozvani Petro-aspekt ovog duha, poznatiji kao Erzulie Dantor, koji u prvi plan ističe upravo te negativne karakteristike ovog božanstva. Zapravo, reč je o duhu koji se simbolički prikazuje kao jedra, punačka crnkinja sa ožiljkom na obrazu, koja u rukama nosi dete i koja je prilično zaštitnički nastrojena. Negativna simbolika se ogleda upravo u tom aspektu straha da će joj neko oteti dete, pa se ona smatra “ljutom” ženom, onom koja revnosno brani prava svih majki, a često se uzima i kao sinonim za lezbejku.
Bilo kako bilo, Erzulie je božanstvo koje je u osnovi lako zadovoljiti. Ponude i pokloni koji se ostavljaju ovom “duhu ljubavi” su slatkiši, parfemi, šminka (i generalno sve što služi za ulepšavanje), šampanjac, likeri, cveće, nakit. Kada je reč o ceremoniji prizivanja, Erzulie je poznata po svom zavodljivom plesu i flertovanju sa svim muškarcima – poseban naglasak je, dakle, na rivalstvu sa ostalim ženama, odnosno običnim smrtnicama.
Dani posvećeni ovom duhu su Utorak i Četvrtak, pa se smatra da se upravo ovi dani trebaju odabrati za spravljanje “ljubavne magije”. Omiljene boje su joj ružičasta, plava, boja lavande i narandžasta, i one su ujedno i najzastupljenije na oltaru posvećenom lepoj Erzulie (u vidu tkanina, poklona i mirišljavih sveća). Smatra se da ona nosi tri burme (po jednu za svakog muža – Damballa-u, Agwe-a i Ogoun-a) pa je tako i nakit nezaobilazan detalj na njenom oltaru, kao i darovi u vidu srca, jer uostalom – upravo je srce veve-simbol posvećen duhu ljubavi!
Damballa Veve – Vudu Simbol
Damballa (Damballah Wedo) pripada grupi takozvanih dobrih (Rada) duhova u Vudu religiji i smatra se bogom neba odnosno praiskonskim kreatorom života. Na Haitiju upravo Damballa predstavlja oca svih duhova, a sve loa-e su ili nastale ili su pak usko povezane sa ovim moćnim božanstvom. Pripisuje mu se vladavina umom, intelektom i kosmičkom ravnotežom, a ljudi u njemu vide sliku zaštitnika hendikepiranih, bogalja, svih onih koji su na bilo koji način deformisani i onesposobljeni, kao i male dece.
Zaštitni znak Damballa-e su dve zmije spojene na velikom krstu. Veve simbol koji se izrađuje njemu u čast spada u grupu najpopularnijih simbola koji savršeno dočarava ravnotežu u svemiru (krst) uz neizostavni detalj isceljenja (zmije). Čak i sam ritual prizivanja Damballa-e se svodi na oponašanje zmijinih pokreta, jer se smatra da ovaj duh nikada ne priča već samo sikće, šišti ili zviždi. Njegova supruga je Ayida-Weddo, takozvana Dugina Zmija, koja se smatra božanstvom plodnosti, vetra, vode, vatre, duge i (pogađate!) zmija. Mnogi smatraju da je upravo ona oličenje druge zmije koja se pojavljuje na veve simbolu Damballa-e, jer, sasvim logično, svaka kreacija je u osnovi dvojni proces u kome podjednako učestvuju i muška i ženska strana.
Važno je pomenuti i to da je Damballa jedan od najpozitivnijih duhova čije prisustvo tokom same ceremonije donosi mir i harmoniju. Kako je on i davalac života, dodatno je povezan i sa vodom, odnosno kišom. Zajedno sa svojom ženom Ayida-om predstavlja jednog od najstarijih i najmudrijih duhova. Zaštitna boja Damballa-e je bela, a od dana u nedelji posvećen mu je Četvrtak. Ponude koje se ostavljaju ovom duhu su uglavnom skromne i uključuju belu odeću, slonovu kost, pamuk, hladnu vodu, mleko, jaja, kokosov orah, med, pirinač, hleb i slatkiše. Tradicija nalaže da se ovom duhu nikako ne ostavljaju cigarete a ni alkohol!
Za kraj dodajmo i to da se Damballa najčešće poistovećuje sa Svetim Patrikom, mada se ponegde može čuti da je njegov ekvivalent u hrišćanstvu zapravo Mojsije. Bilo kako bilo, veza sa zmijama je gotovo neizbežna, te je praznik koji korespondira sa ovim duhom 17.Mart, odnosno Dan Svetog Patrika. Druga popularna imena za ovog dobrog duha su još i Papa Dambala, Danbala, Obatala i Danbala Wedo.
Baron Samedi Veve – Vudu Simbol
Baron Samedi je jedan od najmoćnijih i najčuvenijih duhova u Vudu religiji. Posebno je poštovan na Haitiju, gde se smatra spiritualnim ocem (praocem) svih duhova, a njegove poznate inkarnacije su Baron Cimitiere, Baron La Croix i Baron Kriminel. Iako se na prvi pogled može činiti da postoji velika razlika između ovih duhova, činjenica je da ih spaja jedna zajednička osobina – svi su oni duhovi smrti, odnosno umrlih duša!
Samedi (što u prevodu znači Subota) je vođa takozvanih Guede-duhova, onih koji imaju moć da spajaju smrt i plodnost (ponovno rođenje). Zvuči nespojivo, ali kako se radi o gospodaru umrlih, ovaj Baron je takođe upoznat i sa svim “tehnikama” isceljenja pa ukoliko odluči da je čovekov život dovoljno vredan – on se može predomisliti i zalečiti mu smrtonosne rane. Možete onda i sami pretpostaviti koliko je njegovo prisustvo važno kada je onaj negativniji aspekt Vudu-a u pitanju (kletve, crna magija). Postoji čak verovanje da osoba na koju je bačena smrtonosna kletva ne može umreti dok Baron Samedi odbije da joj iskopa grob! Drugim rečima, smatra se da je svako “bezbedan” dok ga ovaj moćni duh drži u životu.
Dodatno, Samedi se stara da sva tela koja su zakopana u zemlji tamo i ostanu, odnosno da se njihove duše “smire” i da se ne koriste od živih u loše svrhe (da ne proganjaju ljude u formi popularnih zombija). Šta će tražiti zauzvrat umnogome zavisi od njegovog trenutnog raspoloženja. Ponekad je dovoljno da sledbenici nose crnu, belu ili ljubičastu odeću (što su ujedno i njegove omiljene boje), a ponekad su njegovi prohtevi nešto veći i obuhvataju poklone u vidu cigareta, kafe, ruma, hleba ili prženog kikirikija.
Ne treba zaboraviti ni korišćenje takozvanih svetih (veve) simbola i organizaciju vudu ceremonija koje su neophodne da bi se Baronu omogućio “ulazak” u svet živih. Sam ritual se svodi na oponašanje nižih duhova obučenih poput vođe Samedija – iako su oni sličnog bezobraznog ponašanja, nekulturni i nezreli, ipak nisu ni upola tako šarmantni i magični kao njihov vrhovni lider. Ono što je najupečatljivije kod Barona jeste njegov destruktivan karakter, nepristojnost (ovaj duh obožava psovke!) i primitivizam. Sledbenici ga zamišljaju kao čoveka sa izrazito belom lobanjom umesto lica, tamnim naočarima, i crnim smokingom. Tako obučenog ga je najlakše sresti na raskrsnicama (simbolika spajanja puteva – susret sveta umrlih i sveta živih duša).
Baron Samedi obožava alkohol i duvan, pa su čaša ruma u ruci i cigareta u ustima takođe neizostavni detalji koji upotpunjuju njegovu magiju. Oženjen je jednim od najmoćnijih ženskih duhova – Maman Brigite – ali je poznat po tome što često “juri” i obične smrtnice. Kada je reč o njegovom veve-simbolu, i njega je podjednako lako prepoznati. Osnovu samog simbola čini veliki krst (takođe simbol raskršća), dok su oko njega iscrtana dva kovčega sa zvezdama, kao podsećanje da se život ne može završiti ukoliko to magični Baron ne dozvoli!
Azaka Medeh Veve – Vudu Simbol
Azaka Medeh ili u prevodu Rođak Zaka je jedan od najpopularnijih i najvoljenijih dobrih duhova u Vudu religiji. Smatra se bogom ratara, farmera i poljoprivrede. Pod njegovom zaštitom su, dakle, svi oni ljudi koji vredno i predano obrađuju svoju zemlju, i koji zauzvrat ne traže mnogo. Zapravo, za ovog duha se slobodno može reći da on više od svega voli rad, red i disciplinu, i na Haitiju je sinonim za težak rad, odnosno rad bez odmora i jadikovanja. Pošten i dostojanstven u svojim namerama Azaka je poznat i po tome što nema negativnu stranu, te takozvani Petro-aspekt ovog božanstva jednostavno ne postoji!
Azaka je jedno od najpoštovanijih božanstava na Haitiju, prvenstveno zato što podržava jednostavnost života. Ovde, jednostavno, nema preterivanja, nema haosa. Zato je najčešće i prikazivan kao običan farmer sa slamnatim šeširom, upadljivim višebojnim šalom i neizostavnim srpom (mačetom) u ruci. Upravo zahvaljujući ovakvom “izgledu” dobijamo simboličnu sliku stare dobre izreke “kako seješ tako žanješ” pa tako slobodno možemo reći da je Azaka duh koji nas uči onim pravim, izvornim vrednostima. Svi mi postojimo zahvaljujući prirodi, ona nas izdržava, hrani, neguje i samim tim zaslužuje i naše puno poštovanje!
Sve molitve farmera i sluga upućene su na adresu ovog božanstva. On je smiren, nežan i vrlo predan svom poslu. On je slika neumornog radnika i upravo takvi ljudi mogu imati najviše “koristi” od Azake. Naravno, ne misli se na materijalnu korist, već na onu zaštitničku, pokroviteljsku, jer jedno je sigurno – Azaka nema sluha za lopove i pokvarene ljude. Njegov pandan u hrišćanstvu je nadbiskup Isidor Seviljski, a zanimljivo je pomenuti da je dan posvećen Rodjaku Azaki – Praznik Rada koji se i na Haitiju (kao uostalom i svuda u svetu) slavi 1.maja.
Njegove omiljene boje su kraljevsko plava prošarana karo detaljima kao i sve nijanse tamno zelene (koje asociraju na zemlju i prinose). Oženjen je ženom po imenu Kouzin koja je poznata kao odličan trgovac, sposobna da proda sve ono što njen suprug proizvede. Ponude i pokloni koji se ostavljaju ovom duhu uključuju kokos, avokado, banane, pasulj, kafu, duvan, rum, hleb, šećer, šeširi i lule. Kao što i sami pretpostavljate, reč je o velikom gurmanu koji obožava sve ono što je priroda podarila pa mu je stoga prilično lako udovoljiti.